Policijska značka kao štit od kazne: Kontinuitet brutalnosti obeležio godinu za nama

Međutim, iako su one prisutne svuda, postoji bitna činjenica koja razdvaja uređena društva i ona koja to nisu, a to je njihovo suzbijanje.

Ove pojave će uvek postojati i utopijski je smatrati mogućim njihovo potpuno iskorenje, ali svaka država koja drži do toga da bude demokratska na ove pojave mora reagovati odmah – odlučno i oštro, jer jedino takav pristup problemu daje željeni rezultat, a to je njihovo smanjenje na što manju moguću meru i slanje poruke svojim građanima da država neće imati ni trunku tolerancije.

U Srbiji je, nažalost, organizovani kriminal isprepleten sa državom i sve je teže razlučiti granice, a korupcija je nešto što je još uvek deo mentaliteta našeg naroda.

Kada je reč o policijskoj brutalnosti, ona se do ove godine pojavljivala sporadično. U odnosu na policiju kakvu smo imali devedesetih, stekao se utisak da se napravio kakav -takav pomak u pogledu postupanja policije prema građanima.

Nerešavanje problema uvek dovodi do još većeg, pa je tako i sa nezakonitim postupanjem policije.

Poslednjih nekoliko godina stvorio se kontinuitet nekažnjivosti policijske brutalnosti, a kao početak možemo uzeti julske demonstracije u vreme korone 2021. godine.

Zbog najave ponovnog uvođenja karantina hiljade ljudi je izašlo na ulice Beograda, i vrlo brzo je došlo do velikih nereda.

Policija se sukobila sa demonstrantima. Te večeri su se dogodila dva ozbiljna incidenta kada je policijska brutalnost u pitanju. Najpre je nekoliko policajaca brutalno pretuklo nekoliko momaka koji su samo sedeli na klupi, a ubrzo je osvanuo snimak kako stotine policajaca u nastupanju biju jednog muškarca koji nije pružao nikakav otpor.

Generalno, čitava akcija policije te večeri ocenjena je kao prekomerna upotreba sile.

I pored snimaka na kojima je zabeležena policijska brutalnost, do dan danas nijedan policajac nije procesuiran.

Od tog protesta uvedeno je i jedno protivzakonito pravilo – da policajci u opremi za razbijanje demonstracija nose „fantomke“. Kako su im opremom pokriveni brojevi znački i prezimena „fantomka“ na glavi osigurava potpunu anonimnost i veoma tešku identifikaciju policajaca koji su prekoračili svoja ovlašćenja.

Takođe, od tog protesta, na svakom narednom na kojem je došlo do sukoba građana sa policijom zabeležen je bar jedan slučaj prekomerne upotrebe sile.

Izostanak nekažnjivosti i neidentifikacije policajaca koji su prekoračili ovlašćenja, za koje je najodgovorniji Sektor unutrašnje kontrole(SUK), doveo je do toga da se u policiji kod pojedinaca, stekne utisak da su im ruke potpuno odrešene.

Slučaj „Danka Ilić“ i ubistvo osumnjičenog od strane policije

Rezultati potpune inferiornosti SUK-a, koja se ne može smatrati slučajnom, postali su najvidljiviji ove godine, a ceh je svojom glavom platio Dalibor Dragijević iz sela Zlot, koji je početkom aprila uhapšen zbog sumnje da je pomogao svom bratu i drugom osumnjičenom da sklone telo devojčice Danke Ilić, za koju tužilaštvo tvrdi da je ubijena.

MUP je 7. aprila MUP izdao jedno od sramnijih saopštenja u kome je navedeno da je Dragijević preminuo prirodnom smrću u policijskoj stanici u Boru, nakon što mu je naglo pozlilo.

Sve je postalo sumnjivo kada je tužilaštvo u Zaječaru naložilo da se uradi obdukcija. Čim je završena, VJT u Zaječaru je zatražilo da se predmet prebaci u VJT u Nišu što je i usvojeno. Sumnja u prirodnu smrt Dragijevića je u javnosti rasla, da bi Radar objavio kako je obdukcija pokazala da je Dragijević umro nasilnom smrću.

I pored ove objave, VJT u Nišu je odbijalo da objavi nalaz pod izgovorom da bi to moglo da ugrozi istragu. Tužilaštvo je, čak, izvelo i zakonski manevar kako nalaz ne bi dali Dragijevićevom ocu. Pošto je on u ovom postupku oštećeni, da bi mu se dostavio nalaz, on je morao biti saslušan. Tužilaštvo do danas nije saslušalo Dragijevićevog oca iako njegova izjava predstavlja puku formalnost.

Za osam meseci, koliko je obdukcioni nalaz u niškom tužilaštvu, ovo tužilaštvo nije podiglo ni Naredbu o sprovođenju istrage, što je neophodno da bi se započela bilo kakva istraga. Sve što je niško tužilaštvo uradilo je slanje jalovih zahteva za potrebnim obaveštenjima SUK-u, za koje se ne zna ni da li je dobilo odgovor.

Kada je na pre nekoliko dana obdukcioni nalaz dospeo u javnost, postalo je jasno da je Dragijević preminuo od brutalnih batina. Deset stranica je bilo potrebno obducentu da nabroji sve povrede koje su uočene na njegovom telu. Ovakve jezive povrede su rezultat višesatnog brutalnog batinanja, a Dragijević nije preminuo od jedne izolovane povrede već od višestrukih nagnječenja i preloma koji su doveli do poremećaja disanja i srčanog zastoja.

Nedopustivo je i neoprostivo da tužilaštvo, koje je još pre osam meseci imalo uvid u ovaj nalaz, kao i SUK, nisu rasvetlili slučaj i identifikovali policajce koji su ubili Dragijevića, jer je veoma lako utvrditi ko je tog dana postupao prema Dragijeviću.

Ovaj policijski zločin će ugroziti čitav postupak u slučaju Danke Ilić, jer otužnica ne poseduje materijalne dokaze, već se zasniva na priznanjima osumnjičenih koja su i sami opovrgli, navodeći da su im iskazi iznuđeni batinama.

Veliko je pitanje da li bi tužilac mogao da „žmuri“ na njihove izjave, da je tada obdukcioni nalaz bio javan i možda se upravo tu i krije razlog ne postupanja tužilaštva i SUK-a.

Sakaćenje Ilije Kostića

Penzioner Ilija Kostić (74) uhapšen je pre mesec dana ispred suda u Novom Sadu, tokom blokade ove institucije, jer je biber-sprejom poprskao jednog policajca u kordonu.

Njemu je određen kućni pritvor zbog napada na policajca, da bi nakon tri dana završio na operacionom stolu gde mu je amputiran testis.

Testis mu je odstranjen zbog udarca koji mu je zadao još uvek nepoznati inspektor, tog dana kada je priveden.

Ilija je prilikom davanja izjave u tužilaštvu, zbog dela za koje se tereti, detaljno opisao kako je do incidenta došlo.

Iako je prema Iliji postupalo svega par policajaca, a on u svojoj izjavi naveo da bi mogao da prepozna onog koji ga je udario, ni posle mesec dana istraga nije mrdnula. Ovo su, inače, slučajevi koji se u praksi brzo rešavaju, jer je u „igri“ svega nekoliko policajaca. U javnosti se ubrzo pojavila informacija da su Kostića tukli visokopozicionirani policajaci, tj. Goran Radonjić i Slobodan Drmanac, načelnik PU i načelnik kriminalističke policije.

Prošle nedelje, predmet je prebačen iz novosadskog tužilaštva u tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici. Međutim, u ovom slučaju još uvek nema osumnjičenih, niti javnost zna šta je do sada urađeno.

Prebijanje novosadskog anesteziologa

„Danas“ je otkrio još jedan slučaj policijske brutalnosti – 3. novembra, u Novom Sadu, od strane policije prebijen je anesteziolog Nikola Radić.

Njega su brutalno prebili i naneli teške telesne povrede pripadnici Jedinice za obezbeđenje određenih objekata i ličnosti (JZO) koji su ni manje ni više službeno obezbeđivali vlasnika TV Hepi Predraga Rankovića Peconija.

Lekar je pretučen samo zato jer je negodovao zbog bahatog parkiranja vozila kojim je Peconi dovežen u jedan restortan u Novom Sadu.

Pošto lekar nije mogao da prođe trotoarom, on je revoltiran preskočio kola, nakon čega su ga četvorica policajaca u civilu pretukla.

Tuču su prijavili građani, a kada je patrola došla, policajci koji su pretukli lekara su patroli rekli da je on njih napao, pa je lekar te noći posle prebijanja još i priveden, a pisana mu je i prijava za ometanje službenog lica.

Tek kada su sutradan Radiću konstatovani prelomi rebara i leve ruke tužilaštvo je pokrenulo postupak. Samo zahvaljujući snimcima sa obližnjih kamera dokazano je da je lekar pretučen, pa su policajci dobili krivične prijave, kućni pritvor i suspenziju.

Iako ovde ne možemo pričati o pravnom zataškavanju, MUP se ipak nije oglasio povodom ovog incidenta, što je morao da uradi, već je javnost zahvaljujući Danasu saznala za još jedan slučaj policijske torture.

Da bi se ovakve pojave u budućnosti sprečile, i da ne bismo uskoro imali policiju nalik onoj Miloševićevoj, potrebno je samo da se sprovode već postojeći zakoni, a to je u ovoj zemlji izgleda najteže.

Već je propisano da tužilaštva u slučajevima policijske torture ne smeju istragu u potpunosti da poveravaju SUK-u,već da istragu sprovode samostalno.

Transparentnost je još jedna bitna stvar. Ovo su slučajevi koji su od velikog interesa za javnost, i tužilaštva i MUP ne smeju da ćute kada se oni dogode.

I na kraju najbitnija stvar – izvesnost kažnjivosti koja trenutno ne postoji.

Stav većine pravnika je da izvršioce ne odvraća visina zaprećene kazne već izvesnost kažnjivosti.

Ako uzmemo primere koji su navedeni, videćemo da ta izvesnost uopšte ne postoji.