U pripremi sutrašnje utakmice s Rubinom, trener Partizana Vladimir Vermezović najdirektnije i najsvežije informacije dobio je od svog prvog pomoćnika Aleksandra Rogića, svedoka poslednjeg prvenstvenog meča rivala crno-belih u drugom kolu Lige Evrope, ali dobrodošla su i zapažanja i saveti onih koji su se već „rvali“ s odličnom ekipom iz Kazanja, poput crnogorskog stručnjaka Miodraga Božovića, čiji je Rostov prošlog vikenda prošao pravu golgotu u duelu s bogatašima iz Tatarstana (0:4).
– Zaista ne znam odakle bih počeo s komplimentima na račun Rubina. Pošto sam trener, krenuću od podatka da im stručni štab već deset godina vodi isti čovek, a to je prava retkost. I istinska privilegija, jer je kolegi Kubanu Berdijevu dopušteno da stvori sistem koji samo nadograđuje iz sezone u sezonu. Savršeno poznaje ekipu, klub mu čuva kostur tima, a on ga samo ojačava dopunskom selekcijom. Znači, Partizan će imati posla s odlično uigranim protivnikom – počinje analizu bivši strateg Borca, koji je trenersko ime u najjačoj ligi Rusije, pre preuzimanja sadašnjeg kluba, gradio u Moskvi, Amkaru i Dinamu iz Moskve.
Kažu i da se radi o takmičarski izuzetno „namazanoj“ ekipi. Kako to izgleda?
– Jeste, Rubin uvek igra na rezultat, zbog čega se, po potrebi, prilagođava rivalu, a to mu omogućavaju brojne varijacije u igri. Zatim, Kazanjci po pobedu nikada ne kreću svim silama od prvog minuta. Ne jurišaju ni protiv daleko slabijih od sebe, pa neće ni protiv Partizana. Radije ga strpljivo lome, dok mu ne zadaju završni udarac. Ne zaboravite da je upravo ovaj ruski klub poslednja evropska ekipa koja je uspela da dobije moćnu Barselonu na njenom Nou Kampu.
Šta su najjači aduti Kazanjaca u igri? Čega crno-beli moraju da se čuvaju?
– Imaju strašan vezni red, gde kolo vode finski reprezentativac Jeremenko, član izraelske selekcije Načo i Španac Orbaiz. Ta trojka je glavna u organizaciji igre kratkih pasova, s povremenim dubinskim loptama na ovoletošnje pojačanje u napadu, Venecuelanca Rondona, koji je baš protiv Rostova proradio. Jak adut jednog od najbogatijih i najorganizovanijih klubova jesu i česta ubacivanja bekova u završnicu. Opasnost vreba i iz prekida, pošto imaju odlične izvođače kornera i slobodnjaka, odnosno skakače i šutere s distance. Naravno, nisu neranjivi.
Gde bi ih, onda, trebalo „udariti“?
– Ne bih da solim pamet mom prijatelju i odličnom treneru Vermezoviću, ali kada bi me pitao za mišljenje preporučio bih mu kontranapad. Rubin nije ekipa s kojom je preporučljivo biti previše otvoren i nadigravati se. Čak ni takmičarski iskusnijim i starijim igračima od mladih fudbalera Partizana. Recite mi ko je špic crno-belih. Je l’ onaj mali brzanjac Lazar Marković?
Ne, on je već neko vreme na krilu, desnom najčešće. Mislite da bi on mogao biti „kec iz rukava“ srpskog šampiona?
– Mogao bi to biti i s krila. Naročito ako levu stranu bude držao Markano. Sa 187 centimetara visine teško da bi mogao uvek da ga stigne. Biće zanimljivo videti i ko će činiti štoperski tandem. Navas i Boketi su manje poželjan par. Prvi je baš dominantan u vazduhu. Statistika kaže da u čak 75 odsto takvih duela dobija bitku glavom, dok je drugi dobar na zemlji. „Idealna“ kombinacija su Navas i Šaronov, pošto su obojica visoka i sporija od drugih. Eto još jedne „pukotine“ kroz koju bi Partizan mogao da prođe. Uz dosta borbe, snage, pameti i sreće – poručuje izdaleka Božović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
