Kontrapunkt životu

Okupila se ekipa sa putovanja nakon povratka sa bijenala u Veneciji. Rado posećujem ovo svetsko prvenstvo savremene umetnosti, između ostalog i zato što tamo osećam pripadnost jednoj uglednoj, snažnoj i velikoj zajednici koju čine moje kolege galeristi, teoretičari, umetnici, kolekcionari, investitori, i institucije iz celog sveta. Četiri dana neumornog hodanja kroz umetničke postavke, lutanja lavirintom venecijanskih ulica, neočekivanih dešavanja i mnogo proseka. Istovremeno ovo je i smotra kapitala. Sponzorstva potpisuju čuveni brendovi, koji danas zauzimaju važno i odgovorno mesto u razvoju svetske umetničke scene.

Petak 17. maj 2019.

Nalazim se sa prijatlejima, razmenjujemo fotografije, dopričavamo neispričano. Stigli smo oko ponoći i smestili se u starinski salonac u blizini Akademije. Popeli smo se na krovnu terasu (altana) i otvorili proseko uznemirivši galebicu koja je tu ležala na jajima. Panično je kliktala i nadletala našu poziciju u strahu da ćemo ugroziti njen porod. Ostali smo uporni u nameri da joj dokažemo da smo dobronamerni. Nakon pola sata se smirila i ćutke legla na saksiju u koju je nekoliko dana ranije izlegla mlade. Nismo više zlokobni uljezi. Imamo novu prijateljicu.

Subota 18. maj

Evropska manifestacija Noć muzeja. Kiša u Beogradu nije sprečila ljude da obilaze galerije i muzeje do kasno u noć. Posmatrali smo sa prozora X VITAMIN-a gužvu ispred ulaza u Muzej jugoslovenske kinoteke, Etnografski muzej i Kolarac. Zatvarali smo izložbu Petra Mošića, dočekivali pokisle posetioce, i pijuckali šardone. Posetili su nas prijatelji iz italijanske ambasade. Gledamo u galeriji finale Evrovizije u Tel Avivu. Takmiče se nacije. U Veneciji pobedu odneli Litvaci. Već drugi put zaredom nagrađeni su radovi koji u sebi imaju elemente rijalitija. Publika sa tribina posmatra aktere koji na veštačkoj plaži u kupaćim kostimima izvode operu u brehtovskom maniru. Da li je globalno zagrevanje naš najvažniji problem? Sudeći po vremenskoj prognozi za maj i jun mislim da jeste.

Nedelja 19. maj 2019.

Otkako sam postala preduzetnica neradna nedelja predstavlja pravi mali praznik. Kad god se pomene vreme, ja se upitam da li negde kasnim. Ralf Rugof, kustos američkog porekla i direktor londonske Hejvord galerije , autor je ovogodišnje internacionalne izložbe „Da živite u zanimljivim vremenima“, kojom je želeo da ukaže na raznolike izvore stvaralaštva i kriterijuma vrednosti kao i da pomoću umetnosti dočara nestabilnost, strepnje i probleme naše svakodnevice. Ovo je jedno od “mlađih” bijenala, jer obuhvata veliki broj autora mlađih od 40 godina.

Na izložbi u Arsenalima predstavljeno je 79 umetnika . Veliki broj onih koji potiču iz zemalja koje nisu učestvovale u drugom svetskom ratu. Primećujem da veliki broj umetnika živi u Evropi i Americi. Ovo utiče na mene da čitavu postavku pomalo posmatram kao “kabinet retkosti”. Iskreno uživam u pričama koje kreiraju umetnici. Savremena umetnost je kontrapunkt životu, gde posebnu čaroliju daje odsustvo formalne odgovornosti. Na obali je izložena olupina broda, rad švajcarskog umetnika Christopha Buchela koji je izazvao političku polemiku.

U ovoj barci nastradali su migranti 2015. godine. Ostajem bez daha pred instalacijom Tavaresa Strachana, umetnika sa Bahama. U mračnoj prostoriji lebdi svetleći 3D skelet. Saznajem da se na Bahamima nalazi centar za istraživanje neba i mora (B.A.S.E.C.). Tavares živi u Holandiji. Plejada mladih Kineza : Liu Wei – lepo, apstraktno i veliko. Morbidni tandem Sun Yuan i Peng Yu dva puta nas je šokirao – mermerna stolica iz koje palaca crni bič i lopata koja sakuplja tečnost nalik na krv. U providnom boksu. Oba. Pretpostavljam da uzrok fascinacije sveske elite kineskim umetnicima predstavljaju njihova smelost, megalomanija i besprekorna izvedba. Japanska umetnica Mari Katazama predstavlja sebe na erotičnim fotografijama okruženim predmetima kao što su punjene lutkice, proteze za noge, ručni radovi.

Umetnici su u detinjstvu amputirane noge zbog urođenog oboljenja. Osećam nelagodnost i divljenja, i pitam se da li je imala drugačije planove, nego da postane živa skulptura? Da li se (celovito) telo podrazumeva? Rad Žane Kadirove, ukrajinske zvezde u usponu zapazila sam na sajmu umetnosti PULSE u Majamiju decembra prošle godine. Tezga napunjena skulpturama voća i povrća koje su tamo prodavali na gram. 1gr=100$, u jednoj banani ima oko 1,5kg pa vi računajte. Uživam u višeminutnom transedentalnom putovanju projekcije Rioji Ikede. Lepa misao o neograničenom prostranstvu koje duh, tehnologija i umetnost zajedno dosežu.

Ponedeljak 20. maj 2019.

Izložba Dagana Ilića u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu bi se odlično uklopila u bijenale. Roboti koji crtaju, spoj čoveka i mašine. sudbina čovečanstva. Dosta je bilo sjajnih robotskih intervencija u Veneciji. Medijski raznovrsno bijenale od performansa do magle, od plesa do paučine. Najslabije je zastupljeno slikarstvo. Posebnu pohvalu žirija dobila je postavka Belgije. Mehaničke lutke koje kuvaju, slikaju, pletu u centru postavke dok se iza rešetaka na obodima nalaze ludaci, pijance, izbeglice i drugi marginalci. Satirična predstava mračnih tajni evropskog društva, prilagođena uzrastu 12+. Ruski paviljon me raspametio. Reditelj Aleksandar Sokurov uveo nas je u tihu svečanost Ermitaža nasuprot tmurnoj i pretećoj sudbini sukobima zahvaćenog sveta. U potpalublju otkucava mehnizam sata koji čine kulise sa reprodukcijama Rembranta i lutke koje predstavljaju posetioce muzeja. Istorija upozorava, a mi se ne damo.

Utorak 21. maj 2019.

Još uvek se oporavljam od venecijanskih žurki, na koje vas sam put nanese dok tumarate ulicama u nameri da stignete u svoj stan ili hotel i da se ujutru probudite odmorni i sveži. Srbija je priredila šarmantan prijem u jednoj vili na Velikom kanalu u prisustvu premijerke Ane Brnabić. Iako je napolju bilo hladnjikavo hrabro sam šetkala po vrtu u beloj koktel haljini. Naš paviljon otvoren je dostojanstveno uz bogat koktel i sažete i elokventne govore ministra kulture Vladana Vukosavljevića, komesara Vladislava Šćepanovića, direktora kuće legata Filipa Brusića Renoa i kustoskinje Nikolete Lambertuči. Naš predstavnik je Đorđe Ozbolt , umetnik koji već godinama živi van Srbije. NJegov odnos prema srpskoj stvarnosti je nostalgičan i autokritičan. Fragmenti oblika koje prepoznajemo u spomeničkom nasleđu bivše domovine deluju zapanjujuće vedro i nevino. Nema suza, krvi, grobova, samo emocija čoveka koji živi i voli, seća se i zaboravlja, oprašta i stvara novu realnost. Povratak gubitka memorije naziv je izložbe u srpskom paviljonu, koji je nedavno obeležio osam decenija od osnivanja. Na to nas je rečima podsetio ministar kulture koji je spomenuo značaj kulturne diplomatije u kontekstu izgradnje paviljona za koji je zaslužan knez Pavle Karađorđević. Teška vremena postavljaju izazove dobrim namerama i velikim delima. Nešto herojsko a skromno ponela sam kao sećanje na ovaj paviljon.

Sreda 22. maj 2019.

Dan sam provela radno, a veče gledajući poslednju epizodu Igre prestola. Ko kaže da ne gleda nek se zakune u majku!

Četvrtak 23. maj 2019.

Jutarnja kafa sa Mićom Stajčićem. U Veneciji mi je rekao da ga izložba podseća na problematiku njegovog rada iz 2012. Pravda belog muškarca. Fotografija heteroseksualnog, belca muškog pola nasuprot fotografijama onih koje njegova dominacija ugrožava- žena, osoba tamne puti, tranvestit, starac. Čitam mu izjavu pobednika internacionalne izložbe u Arsenalima, Artura Jafa-e: Zalažem se za prekid patrijarhata, homofobije i heteronosmalnosti. Za ukidanje dominirajućeg sistema belih vrednosti” Strah od belca – jednog u Americi drugog u Rusiji obeležio je ovogodišnje bijenale. Kao što reče Tirion Lanister u raspletu poslednje sezone IP u duhu ciljeva demokratskog građanskog društva – da bi vladao mir u svetu niko ne sme da bude previše zadovoljan.