Kontroverze na predstavljanju nacrta pravosudnih zakona: “Plan bio da se radi ispod žita”

„Bila sam izložena pritiscima pojedinih nevladinih organizacija i udruženja da njihovi predstavnici rukovodstva budu članovi radnih grupa, ali sam ponosna što su radne grupe u sastavu kakav sam odabrala izradile odlične radne tekstove zakona“, rekla je Popović dodajući da je potpuno nelogično da članovi radnih grupa budu predstavnici organizacija koji su otvoreno kritikovali ustavne reforme.

U ovoj izjavi ministarke, Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) prepoznala je i organizaciju čiji je član. Kako napominje, izjava otkriva da ministarka ima pogrešno razumevanje kako radne grupe treba da funkcionišu.

– Ministarka očigledno loše shvata pojam inkluzivnosti. Mi u CEPRIS-u nismo bili protiv ustavnih promena u celosti, ali smo smatrali da način na koji su izvedene nije doprineo cilju zbog kojeg se u ceo proces i ulazilo, a to je odstranjivanje političkog uticaja na sudsku granu vlasti. Baš oni koji su smatrali da nešto sa ustavnim rešenjima nije kako treba bi i trebalo da budu uključeni u radne grupe. Na taj način bi se radilo na izgradnji konsenzusa u društvu, umesto da se ide u pravcu daljih podela, kaže Mandić.

Osvrćući se na tvrdnju ministarke da je na nju vršen pritisak, Mandić napominje da su nevladine organizacije okupljene u Nacionalni konvent o Evropskoj uniji iznele predlog ministarstvu da im se dodeli status posmatrača, tako što bi svakom sastanku prisustvovali predstavnici druge organizacije.

– Mi smo bili saglasni da Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca Srbije ima svoje predstavnike u radnim grupama ministarstva, a da mi imamo posmatrački status, smenjujući se na sastancima. Dobili smo pisani odgovor da to nije moguće i to je bio kraj priče o transparenosti. Ako vi ne dozvoljavate prisustvo nekoga ko će da sedi, posmatra i ni na koji način neće da ometa rad grupe, onda je to jasan pokazatelj da je plan da se radi ispod žita, ističe Mandić.

Ona ističe da su predstavnici udruženja umesto toga dobijali zapisnike sa sastanaka, ali da su oni dolazili sa par meseci zakašnjenja. Iz tih zapisnika, kako naglašava, stiče se utisak da odluke nisu donošene na sednicama.

– Iz zapisnika se ne vidi kako se došlo do predloga. Deluje da su se na sednicama samo iznosile ideje, a da je vlada posle birala šta će se od tih predloga naći u nacrtu. Tu je zarad spoljne prezentacije samo fingirana inkluzivnost, a o izgledu nacrta je odlučivala isključivo Vlada, kaže Mandić.

Osim pritiska kojem je navodno bila izložena od strane civilnog sektora, ministarka pravde je imala kritike i na račun rukovodstva Advokatske komore Srbije. Naime, ona je navela da je AKS bacila senku na proces usvajanja zakona, zahtevom da advokati koji su bili u radnim grupama iz njih istupe.

Odgovarajući na ovu opasku, predsednica AKS-a Jasmina Milutinović je za agenciju Fonet naglasila da je smatra neprimerenom

„Neprimereno je da ministarka tako reaguje na legitiman zahtev advokature Srbije da učestvuje u radnim grupama za donošenje reformskih zakona koji se tiču pravosuđa“, rekla je Milutinović i objasnila da su u radne grupe imenovani advokati, ali ne i predstavnici AKS, odnosno advokature.

„Predstavnik advokature je onaj koga delegira AKS. Nije dovoljno da ste vi advokat, ne možete predstavljati advokaturu bez da vas je AKS kroz svoje organe i protokole proglasila predstavnikom advokature. Taj predstavnik onda odgovara AKS za svoj rad i stavove koje iznosi na radnoj grupi“, rekla je Milutinović.

Na današnjem skupu predstavljeni su nacrti pet zakona – Zakona o uređenju sudova, Zakona o sudijama, Zakona o visokom savetu sudstva, Zakona o visokom savetu tužilaštva i Zakona o javnom tužilaštvu. Usvajanje ovih zakona neophodno je kako bi zaživeli ustavni amandmani koji su početkom godine usvojeni u Narodnoj skupštini, a nakon sprovedenog referenduma.

Prema proceduri koju je predvidela Vlada mišljenje o ovim nacrtima najpre će dati Venecijanska komisija, stručno telo Saveta Evrope, a zatim će biti sprovedena javna rasprava.