ilustracija foto (BETAPHOTO/PREDSEDNIŠTVO SRBIJE/DIMITRIJE GOLL)Zemljišta su se, uz nadoknadu, odrekli i meštani opštine Surčin na mestu na kojem će se graditi novi beogradski sajam, nacionalni stadion i prateći objekti. Gradnja tog kompleksa, međutim, pod velikim je velom tajne, jer, kako upozoravaju u Transparentnosti Srbija, sve se radi mimo Zakona o javnim nabavkama.
U Surčinu su počeli radovi za izgradnju izložbenog prostora za EXPO 2027, objekata za smeštaj učesnika i posetilaca, kao i Nacionalnog stadiona i prateće infrastrukture. Međutim, pitanja je, izgleda, mnogo – koliko će to Srbiju sve koštati i kakvi zakoni ovde važe?
„Ovde imate situaciju da se usvoji Zakon kojim se propisuje da će milijardu evra da Srbija investira bez primene osnovnih antikorupcijskih mehanizama“, navodi Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.
Radi se o „Posebnom zakonu za EXPO 2027“, koji stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama, ali i pojedine odredbe drugih propisa (o eksproprijaciji, planiranju i izgradnji), navodi Transparentnost Srbija.
„Ajde da se vratim još jedan korak unazad, a to je da mi nismo imali javnu raspravu o ovom Zakonu, nacrtu Zakona ili predlogu Zakona, to je bila obaveza Ministarstva finansija na osnovu Zakona o državnoj upravi a ona nije sprovedena“, kaže Minić.
Advokat Rodoljub Šabić poručuje da je „to jedan doslovno varvarski akt“.
„Uzmete taj predlog Zakona, i pogledajte, u prvom članu on zapravo kaže da pet Zakona i to pet ozbiljnih Zakona – Zakon o eksproprijaciji, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o stanovanju, Zakon o privrednim preduzećima i Zakon o upravnom postupku, da će važiti samo ako nisu u suprotnosti s tim Zakonom“, navodi Šapić.
Taj „recept“ je već oproban u nekoliko drugih slučajeva od kojih su najpoznatiji „Beograd na vodi“, „Moravski koridor“ i (nerealizovani) „Južni tok“, navode sagovornici N1.
„Podseća na taj slučaj Beograda na vodi, gde je takođe bilo rešeno jednim pojedinačnim Zakonom, a onda su se dosetili kasnije da bi Zakonom o linijskoj infrastrukturi mogli da obuhvate više nekakvih slučajeva projekata gde je država investitor. Pošto to nije prošlo, ajde opet ćemo se vratiti na pojedinačne“, ocenjuje Minić.
Vlada Srbije je poseban zakon za ovaj projekat predložila zajedno sa budžetom za 2024. i brojnim drugim propisima, što smanjuje šansu da se o njemu u parlamentu povede ozbiljnija rasprava. A imajući u vidi praksu da se o svim tačkama dnevnog reda vodi objedinjena rasprava, poseban zakon bi, kao i neke druge stvari, mogao praktično proći ispod radara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
