Bio je zanesenjak u komunizam i dželat u ime partije. I pas i čovek! Bio je prek, ali kasnije se promenio, revidirao stavove. Bio je veliki čovek, voleo je Užice.
Bio je preke naravi, ali mnogima je pomagao. To su krajnosti kojima Užičani opisuju Slobodana Penezića Krcuna, uz opasku da je njegova smrt kod Lazarevca misteriozna u istoj meri kao i njegov život. Oni mlađi ne znaju baš mnogo o svom najmoćnijem sugrađaninu posle Drugog svetskog rata, dok stariji svedoče da su priče i mitove o njemu slušali od svojih očeva, komšija, u kafanama…
– U javnosti kolaju razne priče i pitanje je šta je u njima tačno, ali svakako da je bio zadojeni komunista i da je, tokom Drugog svetskog rata, naređivao likvidacije u ime partije. Kasnije je počeo da se preispituje, kada je video čemu to vodi i kako se ponaša Titovo okruženje, poput Edvarda Kardelja, Borisa Kidriča i drugih, pa se zbog toga priča da je njegova pogibija bila podmetnuta – kaže istoričar Radoje Papić, dodavši da Užičani treba da mu budu zahvalni, jer je zaslužan za izgradnju Valjaonice bakra i aluminijuma, fabrike koja je nosila njegovo ime i mnogim užičkim porodicama obezbedila egzistenciju.
Osim tog privrednog giganta, koji je trebalo da se gradi u Nišu, ali je zahvaljujući Krcunu izgrađen u Sevojnu, gde i danas stoji njegova bista, zaslužan je i za gradnju pruge Beograd-Bar, pribojskog FAP-a, čime započinje nagli razvoj Užica i užičkog regiona. Inicirao je i izgradnju Trga partizana u Užicu. Predlagao je da se, radi bržeg privrednog razvoja, formira posebna ustanova koju bi činili stručnjaci i planirali prvenstveno privredni razvoj grada, za šta bi bili dobro plaćeni i stambeno zbrinuti.
Istakavši da je Krcun bio „veliki čovek i veliki lokalpatriota“, te da je od svog oca čuo mnoge priče o njegovim željama da unapredi svoj rodni grad, Nikola Gogić, dugogodišnji funkcioner SKJ i kasnije SPS i direktor Narodnog muzeja u Užicu, kaže da je Krcun promenio stavove o tome kako bi trebalo urediti ondašnju Jugoslaviju, zbog čega su mnogi iz tadašnje vlasti želeli da mu „vide leđa“.
– Borio se da Srbija dobije što više novca za razvoj iz federalne kase. Zbog toga što je želeo da se gradi ono što je bilo korisno za Srbiju, poput pruge Beograd-Bar i luke Bar, imao je velikih problema o čemu mi je pričao njegov saborac Radivoje Jovanović Bradonja, koga je Krcun postavio za ministra saobraćaja – svedoči Gogić i dodaje da ti projekti nisu bili po volji tadašnjim komunističkim rukovodiocima u Sloveniji i Hrvatskoj.
– Podatak da je Krcun odgovoran za smrt oko 6.000 Užičana, što se pominjalo u jednim novinama, notorna je laž, jer je Užice, uoči Drugog svetskog rata, imalo oko 8.000, a posle rata 6.700 stanovnika – navodi Gogić i ističe da je Užički zbornik, časopis koji izdaje Narodni muzej, u najnovijem broju, povodom pola veka od Krcunove pogibije, objavio tekst o njemu, autora dr Venceslava Glišića, a potom poručuje
– Ići ću 6. novembra da položim cveće na mesto njegove pogibije. Računao sam da će se neko u gradu setiti čoveka koji je tog dana 1964. godine poginuo, žureći u Užice kako bi stigao na sednicu gradskog rukovodstva, na kojoj je trebalo da se razgovara o budućem razvoju Užica.
Đorđe Pilčević, užički novinar i publicista, te 1964. godine bio je mladi novinar užičkih Vesti i kaže da su mnogi Užičani bili na Krcunovoj sahrani u Beogradu.
– Ne samo Užičani, već ga je oplakivala cela Srbija, a užičke Vesti su štampale specijalni broj posvećen Krcunu – kaže Piličević i dodaje da su kasnije počele priče o tome da je njegova pogibija bila nameštena, ali da ga to, kako kaže, podseća na današnje video-igrice.
– Kako je moguće da se sve to namesti i da automobil udari u jedino drvo na 100 kilometara od Beograda – pita se Pilčević i navodi da se ne seća kada su poslednji put borci iz užičkog kraja obeležili godišnjicu pogibije svog saborca.
– Pričalo se da je Krcunova majka Vidosava, koju je on zvao Dada, a koja je bila pozvana da bude gost u Gradskoj kafani kada je Tito dolazio u Užice, rekla Titu da je on ubio njenog sina, a potom je ustala od stola i otišla – kaže Pilčević, koji procenjuje da bi „Krcun, da nije poginuo 1964. godine, poput njegovog dobrog prijatelja Aleksandra Rankovića „zaglavio“ na Brionskom plenumu“, održanom 1966. godine.
Ono što danas podseća na kontroverznog i moćnog Užičanina je ulica koja je nazvana njegovim imenom (ranije je to bila Sarajevska ulica) u kojoj su živeli njegovi roditelji. Kuća Penezića je, nakon smrti Krcunove sestre Milene, učiteljice i kasnije direktorke škole, koju je on zvao Pinja i po tom nadimku su je znali Užičani, prodata jednom užičkom lekaru. Trg u centru grada, kod Saborne crkve i Užičke gimnazije, nekada se zvao Trg Slobodana Penezića Krcuna, ali naziv je devedesetih godina promenjen u Trg Svetog Save. Nakon smrti, kolale su i pesme o njemu, pa je tako Slobodan Mulina pevao: – Ide četa čela namrštena/ a Krcuna među njima nema/ Nema njima druga sa Sutjeske/ komesara druge proleterske./ Slobodane naše rosno cvijeće/ Srbija te zaboravit neće/.
Petar Ristović, politikolog i funkcioner SPO iz Užica, ocenjuje da Slobodan Penezić pripada grupi posleratnih funkcionera, počev od Broza, čiji životi, dela i istorijske uloge i dalje predstavljaju misteriju.
– Krcun pripada tom miljeu nepoznanica, ali ne zato što ljudi ne žele to da znaju, nego zato što nema sistematizovane građe kojom bismo saopštili da je to naša istorija, prihvatili je takvu kakva jeste ne bi li iz nje izvukli pouke – kaže Ristović i dodaje da je problem u tome što dokumenta iz arhiva nisu dostupna i da su među njima često i falsifikati.
– Čuo sam razne priče o Krcunu, od toga da je bio dželat koji je u ime partije presuđivao po kratkom postupku i da je na taj način stradalo mnogo ljudi. S druge strane, pričaju i to da je bio dobročinitelj i da je ljudima praštao i pomagao. Međutim, to se temelji na pričama pojedinaca, koje se ne mogu uzeti kao osnov za ocenjivanje istorijske uloge takve ličnosti – kaže Ristović i ocenjuje da naše društvo ni danas nije spremno da se suoči sa periodom posle Drugog svetskog rata.
Krcunov sin Relja Penezić (1950) živi u Kaliforniji i radi kao uspešan slikar, grafičar, video i filmski umetnik. Njegov brat Srđan, filmski reditelj, takođe je u Americi i najavio je da će snimiti film o svom ocu, a njihova sestra Vida je uspešna profesorka na univerzitetu u Kaliforniji.
Glorifikacija i anatema?
Na pitanje da li su ga zbunjivale glorifikacije i anateme njegovog oca, Relja Penezić je odgovorio da takve „ličnosti to prati, a da će istorija pokazati kakav je bio“, a potom nastavio: Naša istorija je čudna, ljudi će uvek emotivno reagovati oko tih stvari. Ja ovde čujem priču kao dok je Krcun bio živ, Srbiji je bilo dobro. I obrnuto, čujem da je maltene bio zločinac. Ne želim u to da ulazim. Ljudske sudbine su misterija, koliko god nekoga znali. Posebno mi smetaju spekulacija, zato što ljudi ne barataju činjenicama ili nemaju dokaze, a tvrde nešto, bez obzira da li pozitivno ili negativno, kakvo god. Neki veruju da su njega smakli, moguće, ali ja to ne znam i kažem im – dajte dokaze“.
Viski i Kardelj
– Na slavlju, povodom otvaranja Trga partizana, 1961. godine, kada je bio prisutan i Tito, Krcun se sporečkao sa Edvardom Kardeljom koji je tražio viski. Krcun mu to nije dozvolio i, navodno, rekao mu da postoji samo užička rakija, a ne titovoužička klekovača i titovoužička pršuta. S druge strane, tadašnjem direktoru Valjaonice bakra i aluminijuma Vlajku Brkoviću, koji je u to vreme bio najmlađi direktor (kasnije smenjen tokom ideološke čistke protiv anarholiberala, koji je pre nekoliko godina rehabilitovan – prim. aut.) Krcun se obratio: – Nemoj, Vlajko, da bude problema, jer ćeš visiti na najvećoj banderi u valjaonici. Međutim, pohvalio ga je zbog napredovanja fabrike i započete izgradnje nove proizvodne hale – priča Nikola Gogić.
Biografija
Slobodan Penezić Krcun je rođen 2. jula 1918. u Užicu. Sahranjen je 8. novembra u Aleji narodnih heroja na Novom groblju. Bio je oženjen Grozdanom Zinom Belić Penezić, sa kojom je imao troje dece – sinove Srđana i Relju i ćerku Vidu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
