Kontroverzno nasleđe

Bivši predsednik Indonezije Suharto, koji je juče preminuo u bolnici u Džakarti, ostavio je toliko snažan pečat da se deceniju pošto je zbačen sa vlasti zemlja i dalje bori sa njegovim „kontroverznim nasleđem“.
Suharto je bio je na vlasti 32 godine. Uticao je na porast trgovine i kontrolisao nasilje na ulicama, za sobom ostavio brutalnu vojsku, obogaljenu ekonomiju, urušen politički sistem i institucije koje ne funkcionišu.
„Suharto je Indoneziju vodio kao šef mafije“, smatra profesor političke ekonomije sa univerziteta Nortvestern u Čikagu, Džefri Vinters. „Sve se vrtelo oko ‘dona’, svi poslovi išli su preko ‘dona’, ‘don’ je bio izvor sigurnosti, a uništio je sve – parlament, vladavinu prava, intelektualne krugove i policiju i vojsku pretvorio u svoje instrumente“, dodaje Vinters.
Međutim, ne slažu se svi sa Vintersom. Bivši premijer susednog Singapura Li Kvan Ju, koji je posetio Suharta u bolnici 13. januara, slaže se da je u Indoneziji bilo korupcije i da je bivši predsednik favorizaovao porodicu i prijatelje, ali dodaje da je bilo i stvarnog napretka. „Mislim da je narod u Indoneziji srećan. Na čelu je bio general Suharto, imali su kompetentne ljude u upravi i odličan tim ekonomista“, kaže zvaničnik iz Singapura.
Suharto je na vlast došao 1965, pošto je ugušio, kako se zvanično navodi, državni udar komunista koji su imali podršku Pekinga. Vojska je narednih meseci likvidirala više od 500.000 Indonežana, osumnjičenih da su pristalice komunista. Bivši general svrgnut je 1998. godine nakon masovnih studentskih protesta i nemira širom zemlje. On se zatim potpuno povukao iz javnog života.
Tokom tri decenije, vojska je nastavila da ubija – u studentskim kampovima, pobunjeničkim oblastima, kao i u Istočnom Timoru, gde je 200.000 ljudi umrlo od rata i gladi, ali i u „misterioznim obračunima“ kriminalaca. Na 17.000 ostrva indonežanskog arhipelaga, za 226 miliona ljudi Suhartovo vreme bilo je relativno mirno, ali stabilnost je često plaćana represijom.
Više hiljada političkih zatvorenika i intelektualaca bilo je na prinudnom radu na ostrvu Buru, među kojima poznati indonežanski pisac Pramoedija Ananta Toer. Nevladine organizacije i nezavisni analitičari tvrde da su u Indoneziji kršenja ljudskih prava bila uobičajena, ali Suharto nikada nije bio optužen za zločine protiv čovečnosti.
U vreme kada je odlazio sa vlasti, usred socijalnog haosa, Indonežani su godine njegove vladavine sumirali jednostavno sa KKN, što je na lokalnom jeziku akronim za „korupciju, tajne dogovore i nepotizam“. Organizacija Transprensi internešenel je Suharta stavila na prvo mesto „kleptokrata“ u svetu, sa bogatstvom koje se procenjuje na 15 do 35 milijardi dolara.
Suharto je, međutim, odbacio sve optužbe za korupciju. Niz moždanih udara naneo mu je stalno oštećenje mozga i otežao govor, što je i doprinelo da izbegne optužbe za kršenje ljudskih prava i proneveru državnih fondova tokom više od tri decenije njegove vladavine.
Suharto je pre tri nedelje bio primljen u bolnicu, pošto su mu konstatovani anemija, nizak pritisak i problemi s plućima. Njegovo stanje je od tada bilo „vrlo kritično“. Suharto će biti sahranjen nedaleko od porodičnog mesta Solo, u centralnom delu ostrva Java. U zemlji je proglašena jednonedeljna žalost, a zastava ispred predsedničke palate u Džakarti spuštena je na pola koplja.