Evropska narodna partija, do sada najveća grupacija partija u Evropskom parlamentu (EP), ponovo je osvojila većinu, najnovije su procene koje je objavio EP. Konzervativne stranke vode u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj i Belgiji, dok su u Britaniji, Španiji i manjim evropskim zemljama desničari u blagoj prednosti ili izjednačeni sa drugim strankama. Evropska narodna partija bi trebalo da ima 267, od ukupno 736 poslaničkih mesta. Do sada je imala 288 evroposlanika od 785, koliko ih je bilo u prethodnom sazivu.
Socijalisti bi trebalo da dobiju 183 mesta, u odnosu na dosadašnjih 215. Njima bi trebalo da se pridruže i oko 20 poslanika italijanske levičarske Demokratske partije. Iza konzervativaca i socijalista su liberali, sa 84 evroposlanika, zatim Zeleni koji su osvojili 50 poslaničkih mesta, što je za sedam mandata više u odnosu na prethodni mandat. Desničarska Unija za Evropu nacija (UEN) imaće 25 poslaničkih mesta, a Ujedinjena evropska levica 33, u odnosu na 41. Nezavisna i demokratska stranka dobiće 21 poslanika.
Analitičari ocenjuju da je ekonomska kriza išla naruku ultradesničarima koji su uspeli da pridobiju nove glasače, dok se socijalisti mogu smatrati gubitnicima.
U Nemačkoj, zemlji iz koje je najveći broj poslanika u Evropskom parlamentu, Konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelarke Angele Merkel osvojila je 30,6 odsto glasova, čak 5,8 odsto manje nego pre pet godina. Konzervativci su ostali najjača nemačka snaga u EP zahvaljujući i tome što je neočekivano dobro prošla bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) osvojivši 7,2 odsto glasova. Rezultati glasanja za nemačke stranke su izuzetno značajni, jer je ono smatrano testom pred savezne parlamentarne izbore 27. septembra. Rezultati evroizbora potkrepljuju prognoze prema kojima će sadašnju „veliku koaliciju“ konzervativaca i socijaldemokrata na jesen u Berlinu smeniti konzervativno-liberalni savez.
Česi su najviše glasova, 31 odsto, odnosno devet poslanika, dali konzervativcima iz Građanske demokratske stranke (ODS) donedavnog premijera Mireka Topolaneka, konačni su rezultati izbora. Prema ocenama analitičara, birači su ispostavili račun opozicionim socijaldemokratama bivšeg premijera Jiržija Paroubeka za to što je levica neodgovorno oborila Topolanekovu vladu usred predsedavanja Češke EU.
Poljski konzervativci iz stranke Pravo i Pravda neće u novu frakciju uneti toliko poslanika koliko su se nadali, pošto je Građanska platforma premijera Donalda Tuska osvojila najviše glasova. Konzervativci braće Kačinjski osvojili su 27,77 odsto glasova i mogu da računaju na 15 poslanika.
U Italiji je pobedila stranka Silvija Berluskonija Narod slobode, ali nije postigla cilj – nije osvojila zacrtanih 40 odsto glasova, već 34,9 odsto. U Španiji su tesnu pobedu zabeležili socijalisti premijera Hosea Luisa Sapatera, a iznenađenje je i pobeda desnice u Portugalu, odakle je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso. Prema najnovijim procenama, u Britaniji su laburisti premijera Gordona Brauna doživeli poraz, sa osvojenih 15 odsto glasova, iza konzervativaca koji su osvojili 29 odsto i evroskeptične Stranke nezavisnosti Ujedinjenog Kraljevstva, s osvojenih 17 odsto glasova. Izbore u Britaniji obeležio je i uspeh ekstremne desnice, koja je osvojila dva poslanička mandata u EP. Za razliku od opšteg pobedničkog trenda desničarskih partija u EU, grčki socijalisti su prvi put za devet godina pobedili osvojivši 36,7 odsto glasova, naspram 32,3 odsto koliko su osvojili konzervativci premiijera Kostasa Karamanlisa.
Pobeda Sarkozijeve stranke
Pariz – Francuska stranka Unija narodnog pokreta (UMP), koju predvodi predsednik države Nikola Sarkozi, osvojila je najveći broj glasova na izborima za EP. Vladajućoj partiji poverenje je pružilo 28 odsto birača, zahvaljujući čemu će UMP imati 29 poslanika u novom sazivu EP. Na drugom mestu je Socijalistička partija (PS) koja će sa 16,8 odsto osvojenih glasova imati 14 poslanika, koliko i Ekološka partija zelenih, s 16,2 osto osvojenih glasova. Veliki gubitnici, stranke koje su doživele „debakl“ prema mišljenju mnogih analitičara su: Modem na četvrtom mestu sa 8,5 osto glasova i šest poslanika i PS koja je na prethodnim izborima za EP 2004. osvojila 29 odsto glasova. Z. M. Cvijić
Ljoveras: Uloga EP važna za evrointegracije Srbije
Beograd – Uloga Evropskog parlamenta (EP) veoma je važna za Srbiju kada je u pitanju sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i odlučivanju o procesu vizne liberalizacije za srpske građane, ocenio je juče šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras. „Srbija je uspostavila veoma tesne veze sa Evropskim parlamentom. Ako Srbija sutra uđe u EU , ona će najverovatnije imati 18 mesta u EP koji već sada ima uticaj na svakodnevni život građana Srbije, recimo kada su u pitanju klimatske promene ili energetike“, rekao je Ljoveras na skupu povodom završetka izbora za EP. Direktorka Kancelarije za evropske integracije Srbije Milica Delević primetila je da u Srbiji postoji veća zainteresovanost za izbore za EP i integrisanje u EU, i dodala da bi najmudriji potez za našu zemlju bilo uvođenje modernizacije evropske agende, koja treba da realizuju proces evropskih integracija. Tanjug
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
