Kopaju grobove i kanale pod pretnjom gubitka prava

Ovom uredbom je predviđeno da korisnici obavljaju društveno koristan rad kako bi, između ostalog, bili uključeni u aktivne mere zapošljavanja. Međutim, istraživanje A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava o efektima Uredbe, koja se primenjuje već četiri godine, pokazuje da ona nije doprinela zapošljavanju korisnika, već nametanju novih obaveza koje za posledicu imaju „narušavanje dostojanstva i stigmatizaciju korisnika, kršenje principa socijalne pravde i ukidanje garantovanih prava najugroženijim građanima“.

Ovaj neplaćeni rad podrazumeva održavanje higijene objekata i ulica, kopanje kanala, čišćenje zapuštenih grobalja, uređivanje puteva i obavljanje građevinskih radova, a u nekim slučajevima korisnici su morali da „kopaju rake“ za preminule.

Istraživanje pokazuje i to da čak 92 centra za socijalni rad nemaju podatke o tome koliko je korisnika zaposleno primenom Uredbe, dok pojedini centri ne znaju broj korisnika kojima je umanjeno ili ukinuto pravo na socijalnu pomoć zato što su odbili da postupaju po merama aktivacije. Takođe su nejasni kriterijumi po kojima centri odlučuju o uključivanju korisnika i da li se uzimaju u obzir njihove kvalifikacije i interesi.

Iako je još krajem 2014. godine podneto nekoliko inicijativa za ocenu ustavnosti Uredbe, Ustavni sud do danas nije rešio ovo pravno pitanje, dok resorno ministarstvo planira da se njene odredbe pretoče u zakon.

Kršenje Konvencije

Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, svaki rad ili služba na koje su pojedinci prinuđeni pod pretnjom neke kazne ili se za njega nisu dobrovoljno prijavili smatra se prinudnim radom. Prinudni rad je zabranjen Konvencijom međunarodne organizacije rada, koja je usvojena još 1930. godine.