Da li bi kopanje litijuma od Srbije napravilo Norvešku ili Kongo?

Poslednji put to je bilo u formi diskusije između predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić i direktora za kampanje udruženje “Kreni-promeni” Sava Manojlovića.

Brnabić je preko Tvitera “savetovala” Manojlovića da poseti Norvešku i uveri se u to kako je eksploatacije nafte uticala na tu zemlju. Na ovo je odgovorio Manojlović tvrdnjom da se Srbija više približava Nigeru i Kongu, zemljama u kojima narod živi loše, a stranci i kompanije sastavljaju vlade?

Komentarišući ovu diskusiju ekološki aktivisti bez izuzetka smatraju da je Srbija mnogo bliža navedenim afričkim zemljama, naglašavajući servilnost vlasti prema stranim investitoraima.

“Savo Manojlović je apsolutno u pravu”, kaže za Danas Ljiljana Bralović, predsednica Saveza ekoloških organizacija Srbije.

“Najnovije izmene Zakona o planiranju i izgradnji kojim je ukinuto plaćanje konverzije zemljišta, naša vlada je pratično prepisala od Papue Nove Gvineje. Zato nikoga ne treba da iznenadi da se ponovi isti scenario iz ove zemlje gde je privatna vojska Rio Tinta oružjem branila bušotine rudnika, dok je narod svojim životima branio svoju zemlju”, ističe Bralović.

Slično razmišlja i Zlatko Kokanović iz udruženja “Ne damo Jadar” napominjući da postoji mogućnost da prođemo i gore od Nigera i Konga.

“Vlada Srbije piše zakone i prilagođava postojeće potrebama stranih investitora i domaćih tajkuna. Najbolji primer su poslednje izmene Zakona o izgradnji, gde je praktično suspendovano pravo privatne svojine. Drugim rečima, vaša svojina ostaće vaša samo ako se nekome moćnom ne svidi. Narodu u takvim okolnostima ne preostaje ništa drugo do ulice”, naglašava Kokanović.

Advokat Jovan Rajić, predsednik Upravnog odbora Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu napominje da poređenje Srbije sa Norveškom u bilo kojoj sferi života zahteva ili elementarno nepoznavanje realnosti ili što je ovde slučaj, tendenciozno i sistematsko obmanjivanje javnosti da Srbija stiže razvijene evropske zemlje u svim segmentima života.

“Da li smo bliži Nigeru, Kini ili Rusiji – ne znam i manje je važno. Ono što je suština, jeste da smo svakoga dana i vrednosno i suštinski sve dalje od EU, dok je istovremeno država nesposobna da zaštiti javni interes i svoje građane i često predstavlja saučesnika pojednim stranim kompanijama koje u kontinuitetu krše propise ove zemlje”, navodi Rajić.