Najveća i najvažnija konferencija o klimi u istoriji počela je juče u Kopenhagenu gde su se okupile diplomate iz 192 zemlje sveta koje su upozorile da je ovo do sada najbolja i poslednja prilika da se postigne dogovor o zaštiti planete od razornih posledica globalnog zagrevanja. Konferencija u Danskoj, vrhunac dvogodišnjih napetih pregovora, počela je u atmosferi prekora i kritika zbog neaktivnosti u rešenju ovog gorućeg svetskog problema, nakon serije obećanja bogatih i zemalja sa ekonomijom u usponu da će smanjiti emisije štetnih gasova koje stvaraju efekat staklene bašte.
Predsedavajuća konferencije Koni Hedegard izjavila je da je ključ za postizanje sporazuma pronaći način da se kanališu javna i privatna finansijska sredstva ka siromašnijim zemljama ne bi li im se na taj način pružila pomoć u borbi protiv efekata klimatskih promena. Siromašne zemlje smatraju da industrijalizovane nacije, koje su i te kako doprinele globalnom zagrevanju u vreme svog razvoja, treba da pomognu siromašnima da se izbore sa njegovim posledicama. Hedegardova, inače bivša danska ministarska za klimu, upozorila je da ukoliko vlade ispuste šansu koja im se nudi u Kopenhagenu, bolju priliku verovatno nikada više neće imati.
Čak i pre nego što su razgovori zvanično počeli, razdori između različitih blokova bivali su sve veći, tvrde upućeni. Iako je zvaničnik UN za klimatske promene Iv de Bur izjavio da su stvari dobile „izvrsnu formu“ te da je sve veći broj zemalja predložio smanjenje emisije štetnih gasova, ipak se nameću dva krupna pitanja: da li će predložene mere biti prihvatljive za zemlje u razvoju, te da li su one dovoljne kako bi se sprečile klimatske promene. Stručnjaci ukazuju da bi sa ove tačke gledišta odgovori na ova dva pitanja mogli da budu „da“ i „možda“. Čelni ljudi Programa UN za životnu sredinu kalkulišu da su obećanja izneta za pregovaračkim stolom gotovo dovoljna ukoliko svaka zemlja svoja ambiciozna obećanja pretoči u delo. Drugi deo analitičke javnosti ukazuje da i dalje postoji značajan razdor između onoga što naučnici kažu da je neophodno i onoga što nude političari.
Odluka američkog lidera Baraka Obame da prisustvuje poslednjeg dana dvonedeljne konferencije neki analitičari shvatili su kao signal da bi ipak moglo doći do postizanja sporazuma. Cilj eventualnog dogovora jeste da se svet odvrati od upotrebe fosilnih goriva i drugih zagađivača ka zelenijim izvorima energije te da se izvrši transfer stotina miliona dolara iz bogatih ka siromašnijim zemljama svake godine tokom ove decenije u cilju pomoći tim zemljama u borbi protiv klimatskih promena. Naučnici navode da će se bez ovakvog sporazuma planeta Zemlja suočiti sa užasnim posledicama rasta temperatura, što će dovesti do izumiranja biljnih i životinjskih vrsta, poplava obalskih gradova, ekstremnijih vremenskih prilika, suša i širenja bolesti.
Danski premijer Lars Rasmusen izjavio je juče obraćajući se delegatima da svet posmatra konferenciju kao na zaštitnika ljudskog roda. „U naredne dve nedelje Kopenhagen će biti Hopenhagen. Moramo biti sposobni da damo svetu nadu u bolju budućnost“, navodi danski premijer i dodaje da pregovori sami ne mogu ništa da reše niti to mogu političari. Konačna odgovornost je na građanima sveta, koji će končano snositi fatalne posledice“.
Upozorenje Rasmusena u skladu je sa rezultatima studije Instituta Postdam za istraživanje klimatskih promena iz Nemačke objavljene neposredno uoči početka samita u kojoj se navodi da je predloženo smanjenje emisije štetnih gasova koje su obećale vodeće zemlje sveta daleko od neophodnog kako bi se sprečile katastrofalne posledice globalnog zagrevanja. Studija je takođe pokazala da će emisija štetnih gasova nastaviti da se povećava do 2040, te da čak i da zemlje usvoje najambicioznije ciljeve prosečna globalna temperatura bi svakako porasle za 3,5 stepeni Celzijusa do kraja veka te bi veliki delovi sveta postale oblasti neadekvatne za život.
Stoga je i opravdan apel Iv de Bura upućen državama sveta da daju čvršća obećanja ne bi li doprineli postizanju globalnog sporazuma. „Kopenhagen mora biti prekretnica. Naučna javnost nam savetuje da imamo pet do deset godina da preokrenemo trend emisije štetnih gasova sa uzlazne na silaznu putanju“, kazao je De Bur.
Na bezbednost utrošena 122 miliona dolara
Kopenhagen – Brojni pripadnici grupa za zaštitu životne sredine okupili su se juče u danskoj prestonici u znak protesta zbog pretećih katastrofalnih posledica zagađenja životne. Kako bi se sprečili eventualni neredi, stepen bezbednosti podignut je na najviši nivo. Pir Larsen, koordinator policijskih snaga Kopenhagena, izjavio je da je na snazi najveća policijska akcija u danskoj istoriji. Larsen je dodao da je oko 122 miliona dolara utrošeno na obezbeđenje grada u utvrđenja Bela centar, jugoistočno od centra Kopenhagena gde se okupilo više od 15.000 učesnika i pregovarača. Nemačka i Švedska su poslale vozila i pse tragače, dok je Danskoj data dozvola od Evropske komisije da postavlja i punktove na graničnim prelazima ukoliko to bude potrebno. S. D.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
