Korać stao u odbranu Milana St. Protića

On je, na debati „Kriza javnog uma: Znalci i dobošari“, kao primer naveo slučaj Savamala, koji bi bio tema za svako demokratsko društvo, ali je u Srbiji skrajnuta, što je posledica činjenice da je u Srbiji od 2003. godine „sužen javni prostor“. Korać je, govoreći u ulozi značajnih intelektualaca u javnom životu, primetio da je devedesetih, nakon uvođenja višestranačja u Srbiji, njihov broj u svim partijama, osim u Srpskoj radikalnoj stranci, bio veliki, a danas je njih na tim mestima relativno malo i „imaju marginalnu ulogu“.

Karakteristika za ljude visokog obrazovanja je da teško podnose partijske hijerarhije i kompromise, konstatovao je on. Prema mišljenju Koraća, takvo stanje je dovelo do toga da je donedavni predsednik Srbije „bio čovek koji ima lažnu, kupljenu diplomu, a koja je, nažalost, proglašena za ispravnu“.

Korać je rekao da na skupu učestvuje iako se ne slaže sa temom, koja se svodi na „takozvanu misionarsku ulogu inteligencije u Srbiji“, jer je ona bila aktuelna krajem 19. i početkom 20. veka, kada je u zemlji bio veoma mali broj formalno obrazovanih ljudi, prenosi FoNet.

Istoričar Milan St. Protić rekao je da mu nije sasvim jasan pojam intelektualca u Srbiji, ali mu je „potpuno jasan pojam poluintelektualaca“. Mi u ovoj zemlji imamo problem slobodnog mišljenja najmanje od Drugog svetskog rata, a najverovatnije i odranije, ocenio je Protić. On je dodao da je problem oduvek bio što većina intelektualaca želi da ostalima nameće „svoj refleks“ i da „zabrani svima onima koji drugačije misle da pišu i govore ono u šta veruju“, pa tako večito postoje cenzori.

Protić je u svom izlaganju oštro napao koncept neoliberalnog kapitalizma, koji se pokušavao i pokušava nametnuti u Srbiji, a posledica je marksizma. To je naišlo na neodobravanje dela učesnika skupa, koji su prekidali njegovo izlaganje, a nakon što mu je sociolog Mladen Lazić prebacio da se „gubi vreme na smešne stvari“, Protić je ustao i rečima: „Jel’ gubim – doviđenja“, napustio skup.

U Protićevu odbranu stao je Korać, koji je rekao da, iako su politički neistomišljenici, nikome ne treba braniti pravo da govori nekom ko misli drugačije, jer „on samo kaže ono što misli“, a pogotovo ne da se prekida u predviđenom vremenu izlaganja, jer ni on nije prekidao druge.

Sociolog Srećko Mihailović je konstatovao da tema uloge intelektualaca u društvu nikog ne interesuje i da se „krug zainteresovanih iscrpljuje u krugu onih koji su danas pristali da učestvuju“.

I to nije od juče… Imamo temu koja ne interesuje javnost, političare, ali i veoma malo ili nimalo ni same intelektualce, ili one koji se tim smatraju. NJima smeta ispitivanje njihovog položaja, jer bi im to išlo nauštrb, upozorio je Mihailović. Govoreći o „dobošarima“ vlasti među intelektualcima, Mihailović je napomenuo da se oni mogu prepoznati „u onima koji se samoidentifikuju ili koje drugi identifikuju kao analitičare“. On je intelektualcima koji ćute na sva zbivanja, pod objašnjenjem da bi govorili, ali da niko neće da to objavi, poručio da to nije tačno, jer ima medija koji to hoće, a tu su i bezbrojne mogućnosti na internetu, prenosi FoNet.

Vuletić o odnosima moći

Sociolog Vladimir Vuletić, predsednik Upravnog odbora Radio/televizije Srbije, ocenio je da je medijski prostor u Srbiji nesumnjivo sužen za liberalnu misao, dok je, kada je reč o drugim pozicijama, verovatno proširen. Kako je naglasio, u Srbiji je od 2000. do 2008. godine u javnosti i medijima gotovo isključivo dominirao taj liberalni pogled na svet. Komentarišući ulogu medija, Vuletić je ocenio da se oni često ističu kao ključni uzrok nekih događanja u društvu, ali da smatra da to nije tačno, jer je taj uticaj relativno ograničen. Mediji danas dobro odslikavaju ono što su odnosi moći u društvu, zaključio je on.