Korak ispred krijumčara

Cilj nam je da ukinemo tradicionalni način kontrole koji se oslanja na ljudsku procenu jer napreduje i tehnika one druge strane. Krijumčari se lako organizuju, smišljaju nove načine da sakriju nedozvoljene supstance, zato savremena carina teži da bude korak ispred njih, objašnjava Veselin Milošević, zamenik direktora Uprave carina, za Danas.

O tehnološkim inovacijama u carini, sa Miloševićem smo razgovarali prilikom predstavljanja jednog od pomenutih mobilnih skenera na Sajmu automobila. Pored toga, carina za kontrolu koristi i pomoćne aparate – fiber tehnika, uređaje za detekciju praškastih proizvoda, aparaturu koja putem lasera, za nekoliko sekundi otkriva sastav supstanci, upućuje nas Milošević, dodajući da većina graničnih prelaza ima barem neki od ovih aparata, dok se na svakom prelazu nalazi pejdžer za otkrivanje povećanog nivoa radijacije koji kontroliše sva transportna sredstva. Sve ove inovacije, neophodne su, ne samo jer i krijumčari osmišljavaju nove taktike, već i građani i država, ali i međunarodna zajednica to očekuju.

– Carina Srbije se susreće sa dva suprotstavljena zahteva – prvi je da se promet robe i putnika preko graničnih prelaza odvija brzo, efikasno i bez zastoja, to je ono što društvo od nas traži zbog finansijskog efekta, sa druge strane državni sistem od nas očekuje da vodimo računa o bezbednosti, sigurnosti, zaštiti zdravlja nacije i sprečimo krijumčare razne robe. Da bi se ta dva kontradiktorna zahteva pomirila moramo da koristimo najsavremeniju tehnologiju, naglašava Milošević. On otkriva da je i međunarodna zajednica izuzetno zainteresovana da tehnologija koja se upotrebljava na srpskoj carini bude na visokom nivou jer se nalazimo u središtu važnog regiona.

– Nalazimo se na ruti koja je poznata kao ruta za tranzit opojnih sredstava, a poslednjih nekoliko godina tom rutom se intenzivno kreću migranti. Naša obaveza prema međunarodnoj zajednici je da štitimo i branimo ovo područje. Druga obaveza je da ubrzamo procedure kako bismo smanjili troškove. To znači da izbacujemo papirologiju iz upotrebe, i do 2023. godine kompletno poslovanje mora biti kompjuterizovano. To je, sa carinskog aspekta jedini preduslov da Srbija postane punopravni član Evropske unije, naglašava Milošević. On ističe da je veliki deo posla na ovom planu obavljen – da više ne postoje carinske deklaracije i dokumentacija, te da carina „neće biti opstrukcija ni usko grlo, već lokomotiva u procesu pristupanja EU“.

Ovakve inovacije, prema njegovim rečima, važne su i za sprečavanje zloupotreba unutar same administracije, jer isključuju mogući uticaj pojedinca na carinske procese.

– Korupcija je praktično nemoguća jer nema ljudskog odlučivanja, izbegli smo mogućnost diskrecionog prava zaposlenih. Ovde ne postoje dogovori, crni, beli i sivi, ovde su svi isti, sve je prepušteno krajnje objektivnom pristupu, skener to omogućava. Sve što se na jednom mestu kontroliše skenerom, automatski ide u naš komandni centar u kome obučeni ljudi kontrolišu da li carinici na lokaciji postupaju u skladu sa pravilima, objašnjava zamenik direktora. A skeneri se šalju na prelaze za koje analiza rizika pokaže da su opterećeni ili da se može pojaviti određena roba.

Ovi skeneri, kako nam je kasnije pokazao jedan od carinika specijalno obučenih za njihovu upotrebu, prepoznaju različitu gustinu tereta koji se prevozi preko granice, pa se lako može videti čovek sakriven među prtljagom kamiona, ili paketi droge sakriveni ispod rezervnog točka automobila. Zračenje koje se koristi je, za skeniran teret i ljude, minimalno štetno, jer proces traje svega nekoliko minuta, a sami carinici nose posebne uređaje kojima registruju izloženost povećanoj količini radijacije.

Finansijska pomoć Kine i EU

Carina će, u skladu sa finansijskim mogućnostima, nastaviti da nabavlja novu opremu, najavljuje Veselin Milošević, dodajući da je većina uređaja do sada kupljena iz budžeta naše zemlje. „Najviše novca do sada izdvajalo se iz našeg budžeta, a deo sredstava uspevamo da dobijemo od međunarodnih kredita. Ovi skeneri, konkretno, nabavljeni su zahvaljujući kreditu Republike Kine, dok su za automatizaciju tranzita pomogle donacije Evropske unije“.