Koraks o višedecenijskoj karijeri: Režim radi za mene, svaki dan dobijem neki šlagvort za karikaturu

Na pitanje da li se nekada za sve ove godine plašilo za sebe, Koraks je jednostavno odgovorio – „ne, nikada“.

„Ja ne bih mogao ovo da radim da sam se plašio – karikature koje sam svakodnevno radio, sa tom oštrinom i velikim rizikom. Te ideje su se pojavljivale i ja nisam mogao da se zaustavim. Jedini problem je bio da me neko ne spreči u tome, a kada god su me sprečili, ja sam našao neku drugu rupu da kažem da je car go“, rekao je Koraks u emisiji „360 stepeni“.

Komentarišući kako smo došli do toga da su karikaturisti ljudi kojima se preti, Koraksić smatra da su takve reakcije od onih koji su manje obrazovani i „što je ta stepenica niža, to je napad oštriji i opasnije je“.

„Ljudi većinom ne razumeju ulogu karikature, inteligentni ljudi će to shvatiti kao neku kritiku, ali primitivac reaguje potpuno drugačije“, ocenio je.

Kako je naveo, u svojoj višedecenijskoj karijeri nije imao problema sa idejama.

„Ja sam taj karikaturista koji stalno pokušava da ponizi režim, da napravim neku ironičnu opasku. Nije lako, jer ja crtam bez teksta, pokušavam sve da rešim samo crtežom i da to svedem na jednu formu što jednostavniju“, naveo je Koraksić.

Dodao je da je tako shvatio da i nepismeni mogu da gledaju njegove karikature, kao i stranci, ukoliko poznaju pozadinu čitave priče. Prema njegovim rečima, karikatura nije samo za smejanje.

„Ova vrsta političke karikature ima i neku drugu dimenziju, najbolje je naravno kada dovede do apsurda da bude krajnje smešno, ali ove i sa gorčinom moraju da se objave“, rekao je naš poznati karikaturista.

On se prisetio svojih početaka i podsetio je da je prvu karikaturu nacrtao 1950. godine, ali tada nije objavljivao toliko često kao što sada radi.

„Tek kada je osnovana „Naša Borba’, redakcija je htela da napravi rubriku da ima stalno karikaturu i da imaju dvojicu ili trojicu karikaturista. Pitali su me, ja sam im rekao da meni niko ne treba i da ću ja svaki dan da radim sam karikature“, ispričao je.

Na pitanje gde pronalazi inspiraciju, Koraks je istakao da je karikatura jedna rečenica, jedna izjava, jedna vest.

„Režim to svaki dan proizvodi, oni rade za mene, svaki dan dobijem neki šlagvort za karikaturu“, objasnio je.

Za posao karikaturiste, kako je naveo, ili se rodiš, moraš da imaš taj afinitet, da znaš da crtaš, da razmišljaš, da pratiš ono šta se dešava, da imaš obrazovanje.

„Sve to zajedno je jedan karikaturista, ali kako napraviti sve to u isto vreme, to je komplikovano pitanje“, ocenio je Koraks.

Dodaje da ako ste politički karikaturista, onda komentarišete događaje i političke prilike, ali, kako je naveo, morate da kritikujete kako režim, tako i opoziciju.

Prema njegovim rečima, za crtanje mu je sada najteži predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić, zato što ima jako pravilne crte lice. Kako je naveo, takav problem imao je i sa Zoranom Đinđićem.

„Vi morate da pravite jednu studiju da imate puno fotografija, da izaberete detalje sa fotografije i da primetite šta je kakrakteristično da bi odmah moglo da se prepozna ko je“, objasnio je.

Na pitanje da li bi mogao na primer da bude slikar, Koraks je naglasio da je „profesionalno deformisan i da sve vidi iskrivljeno“.

„Morao bih i mrtvu prirodu da iskarikiram“, našalio se.

Komentarišući da li veruje da u Srbiji može da bude dobro i normalno, Koraks je rekao da veruje, jer ne bi radio ovo da ne veruje.

„Ja mislim da su se stekli uslovi da se ovo promeni, ja još davno tvrdim da će ovaj balon da pukne, to je moje uverenje“, zaključio je Predrag Koraksić Koraks.