Koreni na Zlataru

Dok za lozu po očevoj liniji ima rodoslov od 1730. godine i za 30 godina je nacrtao grane sa 1.800 duša, Ilija Gavrilov (81), penzionisani inženjer iz Sofije, o precima dede Vula Živkovića, majčinog oca, i potomcima u zavičaju ne zna ništa i traga – godinama. Iako pod bremenom godina, Ilija se početkom nedelje zaputio vozom iz Bugarske, preko Niša i obreo u Novoj Varoši i na Zlataru.
– Jedini trag o dedi je u knjizi trećeg toma naše nacionalne istorije. Tamo piše da je Vule Živković rođen 1859. godine u Novoj Varoši i da je bio dobrovoljac u rusko-turskom ratu od 25. avgusta 1877. godine do 25. jula 1878. godine, objašnjava Ilija. O čudnim putevima srpskog mladića iz krajeva koji su tada još bili pod Turskom, Ilija je saznao iz priča majke Dimitre (1896 – 1951). Vule se, posle nesporazuma sa roditeljima obreo u Beogradu i ukrcao na ruski parodbrod, koji je na Dunavu kupio dobrovoljce za rat sa Turcima. Pošto su Turci isterani iz krajeva oko Dunava u Bugarskoj, Vule je dobio zemljišni posed, a bio je i policijski načelnik u mestu Tutrakan.
– Deda je umro 1919. godine i sahranjen je u selu Brestovene, u okrugu Razgrat, a na grobnoj ploči mu piše Vulju Subotić. Sve su prilike da je neku godinu pred smrt morao da, pod pritiskom, promeni ime i prezime, kao i njegovi naslednici – priča Ilija i pokazuje slike dede u uniformi i sa potpisom za pasoš. Familije Živković žive u novovaroškim selima Bistrica i Radijevići na Zlataru. Neobični gost i meštani dva dana su razgledali fotografije iz starih albuma, tražili sličnosti…
– Bilo je u selu nekoliko Solunaca i stogodišnjaka, možda su oni ili tetka Jegda Purić, koja je umrla u 104. godini, nešto znali o Vulu. Knjige iz radijevačke crkve su pogorele 1942. godine, otac Čedo mi je rano umro, 1960. godine, a mi mlađi nismo vodili računa o rodoslovu. Možda sve nije izgubljeno, valjda ima trag u nekoj arhivi – nada se Dragan Živković (60), učitelj iz Nove Varoši, koji je dva dana sa suprugom Jagodom bio domaćin i saputnik rođaku iz Bugarske.