Kormilar koji je trasirao put Matematičke gimnazije

U njoj je sabrao svoja razmišljanja o obrazovanju, nauci, radu sa mladim talentima, izneta kroz autorske tekstove i novinske članke, a najveći deo knjige je posvećen svedočenjima nekadašnjih đaka Matematičke i Četrnaeste beogradske gimnazije, koji predočavaju koliko je Ras, kako su ga zvali, uticao na njihovo obrazovanje i kasniji naučni i životni put.

„U ovu knjigu, svojevrstan spomenar, pisali su njegovi učenici, među njima je više od 200 magistara i 100 doktora nauka, zaposlenih na najpoznatijim svetskim univerzitetima Oksfordu, Kembridžu, Berkliju, Harvardu, Kolumbiji, Prinstonu…“, navodi u predgovoru Čedo Nedeljković.

Raspopović je punu 31 godinu bio direktor Matematičke gimnazije i mnoge đake te škole ispraćao u beli svet, uz osećanja žalosti i radosti, prožeta nadom.

„Žalost obično prati svaki rastanak. To što će obogatiti svoje znanje i ostvariti svoje snove u povoljnijim uslovima je osnova moje radosti. Verovanje da će se jednog dana vratiti i svojim znanjem i iskustvom unaprediti razvoj našeg društva, podgrevalo je moju nadu“, kaže Raspopović.

Mnogi od njih život su nastavili daleko od domovine, ali vezu sa svojim bivšim profesorom i direktorom nisu prekinuli.

Nekadašnji đak Matematičke gimnazije Đorđe Milićević koji je doktorirao na Prinstonu, a danas je profesor na Bryn Mawr koledžu piše u knjizi „Stazama nauke“ da su ga znanje i medalje Matematičke gimnazije pripremile za uspeh u nauci, a iskustvo kako je profesor Raspopović gradio tu školu – za život.

Milićević smatra da su upravo Raspopovićeva vizija i zalaganje razlog zašto Gimnazija nikad nije potpuno postala „obrazovno-vaspitna radna organizacija matematičko-tehničke struke“.

„Profesor Raspopović se iskreno radovao svakom uspehu učenika Matematičke gimnazije i to od nas nije mogao da sakrije, čak i da je hteo. Suština tog žara nije bila oportunistička izgradnja karijere ili cinično samoeksponiranje, već iskrena pozitivistička filozofija i vera u mnogo puta potvrđenu maksimu da je svako društvo u istoriji civilizacije napredovalo onoliko koliko je vrednovalo nauku“.

Priseća se Milićević vremena devedesetih godina prošlog veka, kada je bio đak, a potom i spoljni saradnik u Matematičkoj gimnaziji.

Sankcije i ratovi su prekinuli međunarodna takmičenja, u fiskulturnu salu se, kaže, išlo u šalu i u rukavicima, a u tramvaj sa borbenim duhom…ali se matematika učila netaknutom ambicijom.

„Raspopović je bio profesor univerziteta, ali ako bi razgovor sa kozmetičkom firmom, estradnim zvezdama ili kontroverznim preduzetnicima značio da će u Matematičkoj gimnaziji tog meseca biti grejanja, da će nastavnici biti manje gladni ili da će izabrani tim učenika sutra ipak otići na olimpijadu, profesor je bio, kako bi se reklo, na kolenima. Puno puta“, ističe Đorđe Milićević koji Matematičku gimnaziju vidi kao životno delo Milana Raspopovića.

I Igor Salom, naučnik zaposlen na Institutu za fiziku, priseća se školovanja u burnim vremenima, ali napominje da njegove gimnazijske uspomene ne bi bile tako svetle da brodom MG tada nije sigurno i maestralno kormilario direktor Raspopović.

„Ne sećam se da nam je išta, što je škola mogla da obezbedi, nedostajalo. Ni materijalno, ni obrazovno. Dok je većina institucija u državi propadala, profesor Raspopović je nalazio načine da kvalitet nastave u Gimnaziji i dalje ide uzlaznom putanjom. U vremenima hiperinflacije, kada nije bilo novca ni za šta u državi, zahvaljujući posvećenosti našeg direktora nijednom se nije desilo da se na nekom takmičenju ne učestvuje“, priča Salom koji kaže da je Raspopović personifikacija Matematičke gimnazije, a za njega lično uvek – direktor.

Miloš Arsenović, danas profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu, ističe da nijedan njegov nastavnik nije imao sličan pristup domaćim zadacima:

„Milan Raspopović je ohrabrivao učenike da pronalaze i rešavaju zadatke iz različitih izvora, domaćih i stranih. Svaki učenik je u tu svrhu imao svesku u koju bi pisao postavku zadatka i rešenje. Ja sam to doživljavao kao takmičenje sa samim sobom: u moju tvrdo ukoričenu svesku sam odabrao lepe i teške zadatke i bio veoma ponosan. Sa ove vremenske distance shvatam Raspopovićev moto – predavati znači buditi interesovanje“, kaže Arsenović.

Ratko Jankov, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, bio je Raspopovićev učenik dok je on predavao u Četrnaestoj gimnaziji.

„Postoje dve vrste nastavnika u školi: oni koje volite odmah, pošto od vas ne traže mnogo, i oni koje zavolite tek kasnije, kada shvatite da su svojim zahtevnim stavom doprineli da i vi postanete bolji, pa ih naknadno zavolite. Profesor Raspopović mi je fiziku predavao tokom dve školske godine i prema mojoj oceni pripadao je drugoj kategoriji profesora fizike“, smatra Jankov.

A kakav bi to profesor bio da iza sebe nije ostavio naslednika?

Baš tim izrazom Raspopović naziva Branislava Cvetkovića, naučnog savetnika u Institutu za fiziku, koji kao spoljni saradnik predaje fiziku u Matematičkoj gimnaziji.

Sa Raspopovićem je počeo sa sarađuje još kao đak ove škole, a njihova saradnja traje u kontinuitetu više od 22 godine.

„Profesor Raspopović je znalački i nesebično preneo svoje neprocenjivo iskustvo u izradi udžbeničke literature na mene, tada mladog saradnika, a kao rezultat zajedničkog rada nastale su desetine udžbenika i zbirki zadataka. Iz naših knjiga su učile stotine hiljada osnovaca i srednjoškolaca“, navodi Cvetković u knjizi čija je promocija planirana za početak septembra, ako dozvoli epidemiološka situacija.

Čovek koji je menjao Srbiju

„Postoji li veće priznanje od onoga koje vam daju vaši učenici?“, pita u predgovoru knjige „Stazama nauke“ Čedo Nedeljković i dodaje: „Ima u ovoj knjizi i priloga njegovih saradnika, prijatelja, novinara u kojima se daje analitički presek Milanovih aktivnosti i rezultata, u kojima bi kao najmanji zajednički sadržalac mogla da bude ocena da je on celog sebe, bez ostatka ugradio u Matematičku gimnaziju. A on se rukovodio istinom koju je kazao Herbert Spenser – obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet. Raspopović je menjao Srbiju i usmeravao je Evropi“, ističe Nedeljković.