Korona u našoj školi

S obzirom na to da se danima, ne samo iz uloge roditelja, pitamo kada će konačno ovdašnja vlast da zatvori škole, vrtiće, fakultete, kako bismo se osećali sigurnije u vezi sa zdravljem i uticajem smrtonosnog virusa, pažljivije nego inače, pratim našu školsku grupu.

Čitam da nam učiteljice prenose obaveštenje direktorke škole: „Poštovani roditelji, upravo smo dobili informaciju da je zakupcu školskog prostora konstatovan korona virus, te vas obaveštavamo da ne šaljete decu sutra u školu, obustavlja se nastava.“

Moja ćerka je dan ranije imala u gostima dve drugarice iz odeljenja, koje su kod nas i prespavale. Kako samo bezbrižna deca od sedam i kusur godina umeju, šalile su se na račun korona virusa. Valjale po podu i, kroz smeh i lažne jauke, glumile da umiru od njega. „Aaaaaa, umireeeem, koooooroooonaaaaa, Snežaaanaaaa, spasi naaaas…“

Potom su zbijale šale smišljajući pesme i melodije unutar kojih su uklapale tu zgodnu reč: korona, makarona, vučićrona, tramporona… Danas je njihova škola zatvorena. Jedina osnovna škola u Srbiji koja je zatvorena zbog korone, smrtonosnog virusa.

Odmah ujutru, nakon obaveštenja da škola do daljnjeg neće raditi, krenula je neoobuzdana bujica informacija. Zaražen korona virusom je učitelj plesa, koji je za tu aktivnost koristio salu za fizičko vaspitanje. Nedavno je stigao iz Kine… Moja ćerka, kao i većina dece, koristila je u prethodnim danima tu salu. Prosto, imali su predmet – fizičko.

Potom, stiže sledeća vest – da zaraženi učitelj plesa nije koristio salu za fizičko već svečanu salu. Izvesno, razmišljam, nije sleteo u nju preko plafona helikopterom. Sledeća, naša, privatna vest, glasi da on, nakon dolaska iz Kine uopšte nije ni dolazio u školu i držao časove plesa…

Nezavisno od toga, nezavisno i od konferencije za novinare premijerke Srbije sa „strukom“, kako je to snažno Ana Brnabić juče ujutru, uživo u obraćanju građanima ponavljala, znam da su Sofkini drugari uveliko u izolaciji. I pored toga što su juče nadležni naglašavali da na decu korona virus ne udara, i ne samo to, da ne mogu ni da ga prenesu, pa stoga nema ni potrebe da se škole zatvaraju.

Jasno je da je u mnogim evropskim državama nastavni plan i program prekinut do daljnjeg. Kao što je više nego evidentno i da naša deca idu u školu u Srbiji, gde su na vlasti ljudi koji su se pre samo dve nedelje podsmevali i virusu i njegovim žrtvama, zbijajući alkoholičarske šale na njegov račun.

Ono što građani čija deca ne idu u školu „Mika Alas“ možda ne znaju, jeste dosta utemeljena, iako ne skroz proverena informacija – da je direktorka samostalno donela odluku o zatvaranju škole jer nije mogla da dođe do pažnje nadležnih i sa njima se konsultuje.

Juče su u dvorištu naše škole bili ljudi u svemirskim odelima, izlazeći iz specijalnih vozila. Fotografija jednog od roditelja, koji je tada u to vreme tuda prolazio, stigla je do većine roditelja. Potom je otišla i na adrese drugih roditelja, čija deca su u to vreme bila u svojim školama.

S druge strane, sve to našu decu, koronice, kako ih zovemo u šali, uveliko zabavlja. Ne znaju koliko će im biti teško da ostanu u izolaciji narednih dana, nedelja… Pogotovo što ne da ne postoji plan na koji način bi mogli da nastave da uče tamo gde su stali, nego nema plana ni za zatvaranje drugih škola.

Osim, bravo za našu direktorku, odnosno takvog jednoglasnog stava onih roditelja čije sam stavove čula, trenutno je briga kako da se dođe do namirnica, s obzirom na to da su rafovi u radnjama sve prazniji.

A slučaj je tako hteo da jedno dete, Sofkina drugarica – Duca, iz odeljenja, dobije baš jutros boginje… Njena mama nam je opisala situaciju u Domu zdravlja u Siminoj ulici, na Dorćolu: Atmosfera kao kad bi je Goran Marković režirao. Budućnost, čini se, nema baš lepo lice.