„Korona zmije“ podstiču omikron do maksimuma

Pošto nikakve trijaže nema, gužve su ogromne. Juče prepodne u ambulanti u Cara Dušana u Zemunu nije bilo moguće dobiti termin za pregled i testiranje već je sestra na šalteru pacijente upućivala da dođu uveče u sedam kada će im zakazati pregled tokom noći. Pri tome čak ni u sedam nije sigurno da će biti slobodnih „noćnih“ mesta. Jedan od pacijenata koji se našao u redu ispričao je kako je prethodnog dana u dva navrata dolazio u ambulantu da bi mu oba puta kazali da nema slobodnih termina.

Prema trenutnom protokolu svi pacijenti sa temperaturom ili respiratornim tegobama upućuju se u kovid ambulante.

Tako se dešava da se u redu nađu i građani sa blagim ili nikakvim simptomima – juče prepodne u redu za predaju knjižice u prethodno pomenutoj ambulanti bila je žena koja je sestri objasnila da joj od nedelje curi nos i da je najveća temperatura koju je imala iznosila 37. Odmah iza nje našao se stariji čovek koji se žalio na stezanje u grudima.

Oboje su dobili isto uputstvo – dođite večeras u sedam da vam zakažemo pregled.

Redovna profesorka beogradskog Medicinskog fakulteta u penziji, pulmolog, Dragana Jovanović, koja je još prošle godine pisala na koji način se može bar privremeno reformisati primarna zaštita kako bi se smanjile gužve u kovid ambulantama, objašnjava za Danas da su takve promene nikad aktuelnije s obzirom na širenje omikron soj, koji je na jednoj strani praćen blažim simptomima  a na drugoj se lakše širi.

-Ogromne gužve pred kovid ambulantama pri hladnom zimskom vremenu, vraćanje zaraženih kući sa zakazivanjem termina za pregled isti dan nekoliko sati kasnije, ali i nedovoljno prepoznavanje težih slučajeva, ili naročito onih sa prethodno postojećim bolestima i stanjima koja sama po sebi predstavljaju značajan faktor rizika za teže kliničke oblike, uz enormno iscrpljivanje zdravstvenog kadra pre svega u ustanovama primarne zdravstvene službe predstavljaju karakteristike našeg zdravstvenog sistema u kovid epidemiji sa omikron varijantom virusa – kaže dr Jovanović.

Ona podseća da je još prošle godine predložena telefonska trijaža tako da u kovid ambulante ne moraju da odlaze svi već samo oni koje bi uputio obučeni medicinski radnik zaposlen na telefonskoj liniji. Telefonskim putem moglo bi i da se prati zdravstveno stanje zaraženih pacijenta te da se oni u pravom trenutku upute kod lekara ako za tim ima potrebe, kao što bi moglo da se zakazuje i testiranje i laboratorija.

-Obuka i angažman silnih nezaposlenih svršenih studenata medicine, dakle lekara sa biroa za zapošljavanje (samo u Beogradu je nekoliko stotina njih), za pravilnu telefonsku trijažu pacijenata koji bi se javljali sa tegobama, kao i za praćenje dinamike stanja zaraženih i njihovih nalaza, značajno bi unapredila rad zdravstvenih službi sa kovid obolelima, a uz značajno smanjenje opterećenja zdravstvenog  kadra, a pre svega smanjenje redova ljudi koji se smrzavaju čekajući po više sati na mrazu – navodi dr Jovanović.

Ona podseća da je prošle godine takođe predložena edukacija pacijenta šta su zapravo ozbiljni simptomi koji zahtevaju javljanje lekaru, uz objašnjenje o  vrlo jednostavnim, ali efikasnim instrumentima samoprocene.

-Tako bi zaraženi znali dovoljno o svim rizicima za teži oblik oboljenja, što još uvek nije slučaj, pa bi to bila jedna od bitnih informacija za lekara koji vrši telefonsku trijažu, pored simptoma bolesti i samoprocene njihove težine. Ovaj pristup je zasnovan sad već na bogatom kliničkom iskustvu sa kovid pacijentima u više zemalja Evrope i sveta i dodatno naglašava sprečavanje transmisije infekcije, očuvanje inače limitiranih resursa (uključujući i testove i opremu) i smanjuje opterećenje na već preopterećen zdravstveni sistem – zaključuje dr Jovanović.

Kada se hitno javiti lekaru?

Dr Dragana Jovanović objašnjava da postoji nekoliko simptoma koji zahtevaju da se pacijent javi lekaru. Ti simptomi podrazumevaju kratak dah odnosno otežano disanje pri (manjem) naporu, broj udisaja jednak ili veći od 20 u minutu, zasićenost kiseonikom koja je 94 ili manja (što se meri pulsnim oksimetrom), poremećaj krvne slike ili drugih nalaza, promene mentalnog stanja, kao i postojanje  faktora rizika za tešku formu bolesti. Takođe, treba obratiti pažnju i na pogoršanje simptoma pogotovu u drugoj nedelji bolesti. Faktori rizika za tešku formu bolesti su starost preko 65 godina, trudnoća, bolesti slabog imuniteta, imunosuprimirajuća terapija, hronična obolenja pluća, kardiovaskularne bolesti, karcinom, hematološki poremećaji, hipertenzija, gojaznost, dijabetes, hronične bolesti bubrega ili jetre, cerebrovaskularne bolesti, neurološki poremećaji.