Koronino klatno

Ne samo što država uspostavlja kontrolu nad ljudima koja nikad ranije nije postojala, nego se njome ugrožava celokupno funkcionisanje ekonomskog i društvenog života.

Ali, kao što je dostignuće 11. septembra bilo sveopšte skidanje i pipanje na svetskim aerodromima, koje je dovelo u pitanje indidvidualno dostojanstvo svakog čoveka, čini se da će društveno distanciranje i kontrola kretanja ljudi neminovno biti tekovina korona pandemije.

Čini se da drugog izlaza nema. Virus se prenosi s čoveka na čoveka.

U toj borbi pobediće jedan ili drugi. Jedini način da se čovek zaštiti od virusa, jeste da ga ne dobije. A neće ga dobiti, samo ako ne bude viđao druge ljudi i bude izolovan u raznim uslovima, potreban ili neodređeni broj nedelja.

Ovo pitanje izaziva velike nedoumice i rasprave među stručnjacima. Na osnovu poslednjih američkih studija, mogućno je da pravila društvenog distanciranja traju mnogo duže nego što se pretpostavlja.

U preliminarnoj studiji delotvornosti nefarmaceutskih mera, poput izolacije i društvene distance u zaustavljanju zaraze koju je vodila profesorka Sihong Li sa Harvardskog univerziteta, zajedno sa kolegama iz Vuhana i Šangaja, u kojoj je analizirano 25.000 slučajeva, pokazala je da je agresivan nastup u zaustavljanju širenja virusa značajno promenio tok zaraze, uprkos nepostojanju vakcine.

Primećeno je da je zajedničko prenošenje virusa s jednog člana porodice na drugog.

U svojoj prezentaciji, Lin je ukazala da je kineska vlada saopštila 12. marta da niko od 42.000 zdravstvenih radnika koji su poslati u Vuhan, nije bio zaražen virusom. Za to je zaslužna oprema koja je potpuno štitila tela i striktni bolnički protokoli.

U drugoj studiji harvardske Škole za javno zdravlje, koju je sproveo tim na čijem čelu su bili najveći američki autoritet za epidemije, harvadski profesor Mark Lipsič i profesor imunologije Jonatan Grad, a čiji su izvodi objavljeni 25. marta, uočeno je da stepenasti intervali društvenog distanciranja mogu da sačuvaju više života, nego jednokratne i radikalne mere kontrole kretanja i kontakata.

Potrebno je reći da profesor Lipsič pripada onoj grupi epidemiologa koji smatraju da virus, u krajnjem ishodu, neće biti mogućno sasvim zaustaviti i da će on nastaviti da se širi, čak i u kineskim uslovima idealnog obuzdavanja. Ako Kina ukine svoju politiku striktne društvene distance, zemlja bi mogla da se suoči sa vrhuncem epidemije kasnije tokom godine, sa uticajem sličnim onom koji bi imala nekontrolisana epidemije, zaključeno je u studiji.

Osnovni razlog za tu projekciju je nalaz da primena striktnog društvenog distanciranja neće stvoriti neophodan nivo imuniteta kod stanovništva. Umesto toga, oni predlažu povremeno društveno distanciranje, koje bi se ponačalo slično klatnu, raslo i padalo oko određenog graničnog nivoa, zavisno od rasta i opadanja broja zaraženih slučajeva.

Koristeći kompjuterski model, istraživači su zaključili da bi ovakva klizajuća verzija kontrole kontakata od 25 do 70 odsto vremena stvarala imunitet populacije i sprečila zagušivanje zdravstvenog sistema.

Nepoznanice bi, međutim, ostale, jer koronavirus može da ima sezonske vrhunce, poput običnog gripa, pa da tako utiče na broj perioda povremenog distanciranja.

Pretpostavljajući budući razvoj, Lipsič i Grad uzeli su u obzir različite scenarije o trajanju pandemije. Oni predviđaju da bi, uz povremeno distanciranje, bez drugih intervencija, zaraza koronavirusom u SAD trajala do 2022. Bez ikakvog društvenog distanciranja, pandemija bi mogla da se okonča najranije ove jeseni, ali uz visoku cenu. Ukoliko bi SAD duplirale svoje zdravstvene kapacitete uz program povremenog distanciranja, ono bi trajalo do sredine 2021. godine.

Bez obzira na to kako će zaraza da se ponaša, istraživači predviđaju da će virus da nastavi sezonski da cirkuliše, dostižući vrhunac tokom zime, čak i nakon okončanja pandemije.

Imperijalni koledž u Londonu saopštio je sredinom meseca da u SAD može da se očekuje 2,2 miliona mrtvih bez mera društvenog distanciranja – nalaz koji je doveo do potpunog zatvaranja sa obe strane okeana, predviđajući da njegova prva faza može da traje pet meseci. U zaključcima je sugerisano da posle nekoliko mirnih meseci, društveno distanciranje treba da se pooštri 20. septembra.

“Mi se verovatno suočavamo sa fazom od pet-šest meseci na različite načine, u različito vreme u različitim delovima zemlje”, smatra ekspert za pandemiju sa Univerziteta Kolumbija, Irvin Redlender. “Uključiti ljude u taj process, biće veoma teško”, kaže on.

Ciklični pristup u ograničavanju širenja kovida-19 zavisi od raspoloživosti mesta za lečenje i pada broja obolelih u trajanju od dve ili više nedelja. Da bi se smanjio broj umrlih u SAD potrebni su tačni i brzi testovi, pripremljen zdravstveni sistem i zdravstveni radnici koji će imati na raspolaganju dovoljno prostora da prate i izoluju nove slučajeve pre nego što se oni prošire.

Iznad svega, one traže izdržljivost od ljudi širom zemlje, zajedno sa finansijskom pomoći koja se pre daje žrtvama prirodnih katastrofa, nego ekonomskog opadanja, kad nezaposlenost skoči nebu pod oblake, smatra Redlender.

“Ako prerano povučete okidač, ne samo da će virus da učini ono što prirodno čini, nego ćete bespotrebno izazvati ekonomske i društvene poremećaje”, tvrdi istoričar epidemija za Univerziteta Mičigen, Hauard Markel, kome pripada zasluga za koncept poravnavanja krive.

“Mi nismo mali grad. Mi smo velika zemlja koja je dozvolila da se zaraza proširi do tačke gde je većina slučajeva ostala neotkrivena”, kaže najveći američki autoritet za infekcije, harvardski profesor Mark Lipšič. “Ono što možemo da uradimo jeste društveno distanciranje”, kaže on.

Bez društvenog distanciranja, Imperijalni koledž je predvideo 2,2 miliona žrtava u Americi, broj koji je Tramp pomenuo 30. marta, kad je objašnjavao zašto je proširio savezno zakonodavstvo koje se odnosi na društveno distanciranje. On je rekao da je cilj njegovih napora održavanje stope smrtnosti na nižem nivou, između 100 i 240.000 ljudi.

U SAD je razvijeno nekoliko planova društvene distance. Jedan plan uradio je profesor Univerziteta Pensilvanija Ezekija Emanuel, bivši zvaničnik Državnog instituta za zdravlje, koji je tražio zatvaranje svih javnih institucija do 1. juna, posle čega bi polako mogle da se obnavljaju ekonomske aktivnosti, s tim što bi stariji od 70 godina trebalo i dalje da ostanu u svojim domovima.

Drugačiiji plan objavio je bivši prvi čovek Agencije za zaraze Skot Gotlib, koji je preporučio istovremeno nametanje zabrane kontakata, a potom njeno lančano ukidanje, od jedne do druge federalne države. Slabljenje ograničenja bilo bi podešeno da bolnice dobiju slobodne krevete.

Na brifingu u njujorškom Savetu za spoljne odnose koji je održan 31. marta, specijalista za infekcije sa Univerziteta Minesota, Majkl Osterman ocenio je da su Emanuelovi i Gotlibovi planovi u ovom trenutku više teoretski nego praktični, zbog ogromnog manjka testova i medicinske opreme u SAD.

Alternativa uvođenju stroge društvene distance odjednom, kako je predloženo u studiji Imperijalnog koledža i Gotlibovim planom, jeste krug jačih i slabijih ograničenja dok se ne stigne do mogućnosti vakcinacije. Procenjuje se da će biti potrebno 18 meseci dok se ona ne uključi u tretman. “Ako uvedeno odjednom drastične mere kontrole kontakata, to je varljivo”, tvrdi Lipsič.

“Jednokratne mere mogu da pogoršaju stvari”, kaže on.

Nepoznati faktor jeste ritam delovanja virusa, što opet menja računicu u kontroli kontakata. Ukoliko toplije vreme i veća vlažnost smanje broj zaraženih, kako nagoveštavaju neke preliminarne studije, tada bi bilo pogrešno ukidanje jedinstvene, duge zabrane kontakata tokom manjeg stepena prenošenja zaraze u letnjim mesecima, ukoliko bi ona bila uvedena, ukazao je Lipsič.

Ukoliko se društveno distanciranje ukine u junu, onda će novi slučajevi da rastu, dok ne dostignu vrhunac u avgustu, a ako se ukine u avgustu, sledeći vrhunac stiže u oktobru i poklapa se sa novom sezonom gripa. Tako nagli rast oboljevanja može da preoptereti bolnice, isto onako kako je to 1918. učinio drugi talas španske groznice.

Krug društvene distance tokom 2021. koji bi se pokretao i zaustavljao zavisno od kritičnih slučajeva, smanjiće zaraženost do 60 odsto. Cilj ovog poteza jeste da se infekciji omogući da raste do kontrolisanog stepena koji neće dovesti do preopterećenja bolnica, dok će da istovremeno raste imunitet na virus kod stanovništva. Problem u ovome jesu uvezeni slučajevi.

Jasno je da produženo povremeno distanciranje nije privlačna opcija, ali imajući u vidu mogućne posledice, povremeno distanciranje može da bude najbolja opcija, naglašava Lipsič.

Život će iz pandemije, gotovo sasvim sigurno, izaći promenjen. Pravila o pranju ruku, održavanju rastojanja, kašljanju u lakat, postaće norma ponašanja. Suprotno američkoj radnoj etici, ljudi će uzimati bolovanja kad su bolesni. Gotlibov sistem predviđa uspostavljanje sistema praćenja oporavljenih slučajeva, kako bi se ljudi ponovo vratili na posao. To će biti vozačka dozvola ere korone.

Drugi eksperti sugeriše da će biti neophodno uvođenje čekaonica u svakodnevnom životu. Mogućno je da će biti neophodno testiranje pre nego što se uđe u prodavnicu ili druge prostorije, posebno ukoliko budu dostupni brzi testovi.

Jedan uređaj za brzo testiranje razvila je kompanija Abot, gde je za pozitian rezultat potrebno svega pet miniuta, a 13 minuta za negativan.

Za to će biti potrebni široko dostupni genetski testovi, koje je započela Južna Koreja. Vuhan je počeo oštre zabrane kretanja krajem janura, pa je to razlog je zašto se društvena distanca sada sprovodi u SAD, kaže Lipsič.

Smrtnost u ovom gradu od 11 miliona stanovnika, bila je na vrhuncu četiri nedelje posle uvođenja ograničenja, uz osporavani broj od 2.500 ljudi koji su umrli. Nakon dva meseca, tokom kojih je grad bio potpuno odsečen od sveta, ograničenja bi trebalo da budu ukinuta 8. aprila.

U Kini je broj novih dnevnih slučajeva pao na 81, koliko je objavljeno 30. marta. Sve oči upte su u ovaj grad kako bi se videlo da li će broj novih slučajeva da ostane tako nizak i da li će doći do drugog talasa zaraze. Od toga zavisi kakav će biti konačan odgovor na pandemiju, zaključuje doktor Mark Lipsič.