Korupcija dolazi iz vrha države

Korupcija je zahvatila sve pore društva, a dva radna tela koja treba da se uhvate ukoštac sa ovom pošasti su u blokadi, jer nemaju dovoljan broj članova da bi funkcionisali. Rad Agencije odnosno Saveta za borbu protiv korupcije blokira upravo Vlada Srbije, jer odbija da izabere nove članove kako bi ta tela bila potpuna.

Na ovaj problem ukazala je i delegacija Evropske komisije koja proverava napredovanje Srbije u u Poglavlju 23 (pravosuđe i ljudska prava). Vladi Srbije je „snažno preporučeno“ da „uvažava i reaguje na izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije“, ali da ga pre svega kadrovski osposobi, odnosno uposli dovoljan broj ljudi. Ovom telu inače nedostaje osam članova, kako bi uz postojećih pet moglo da funkcioniše. I pored toga što Savet godinama unazad vladi šalje predloge za nove članove, odgovora nema.

U krnjem sastavu je i Agencija za borbu protiv korupcije, kojoj nedostaju tri člana, a trenutno je i bez direktora. Odnos Vlade Srbije prema antikorupcijskim telima, koje je sama osnovala, jasno pokazuje koliko je ozbiljna u borbi protiv korupcije. Ili, koliko su i same političke strukture ogrezle u njoj.

Savet za borbu protiv korupcije osnovan je 2001. godine, ali su sve vlade do sada odbijale saradnju i komunikaciju sa ovim telom. Bivša predsednica Saveta, pokojna Verica Barać, redovno je slala izveštaje o korupciji na visokom, državnom nivou. Spisak o 24 sporne privatizacije i dalje je u fiokama tužilaštva i sudstva, iako nas Evropska unija stalno „podseća“ na njega. U decembru 2013. tadašnji prvi potpredsednik vlade, sadašnji premijer Aleksandar Vučić, izjavio je u Skupštini Srbije da će „do nedelje u potpunosti biti završen rad na 24 predmeta spornih privatizacija u Srbiji“ i da će „tužilaštvu ostati da se izjasni još o četiri predmeta, a, inače, što se tiče predistražnog postupka, svi će biti u potpunosti završeni“.

– U nekim slučajevima podignut je optužni akt ili optužnica, u nekim nije bilo osnova, ali sve ćemo potpuno jasno reći, rekao je Vučić i podvukao da vlada time pokazuje spremnost „da se uhvati ukoštac sa velikim važnim slučajevima koji su imali i nemale političke konotacije“.

Međutim, ta spremnost da se okonča istraga u predmetima u kojima je država oštećena za 7,7 milijardi evra je očigledno izostala. Nijedan proces nije doveden do kraja. Krivičnog dela nema u 11 od 24 sporna predmeta. Javnost i dalje ne zna koji su to predmeti u pitanju, kao ni da li su započeti i dokle su stigli sudski procesi u ostalim slučajevima.
Članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić kaže za Danas da nije prvi put da Evropska komisija, koja takođe čita izveštaje Saveta, ukazuje vladi na neophodnost saradnje sa ovim antikorupcijskim telom, ali da se to do sada nije desilo.

– Vlada se ponaša kao da ne postojimo. Nijedna vlada do sada nije zakazivala sastanak sa nama, niti je pokazivala zainteresovanost za naše izveštaje. Vlade su se od početka postavljale kao da smo mi na suprotnim stranama. Mi smo preventivni organ koji treba da radi sa ministarstvima i vladom i da ukazuje gde je problem korupcije – ukazuje Vasilić. Ona dodaje da već tri godine Savet radi u krnjem sastavu, a da vlada ne želi da imenuje nove članove. Naša sagovornica napominje da to čak i ne moraju biti kandidati koje je Savet predložio, ali da vlada nije zainteresovana da ovaj problem reši. Na pitanje koliko smo ogrezli u korupciji, naša sagovornica odgovara – mnogo.

– To je veliki problem našeg društva. Mi smo u redovnim izveštajima ukazivali na konkretne probleme, ali su izveštaji ostajali u fiokama. Prvenstveno smo stavljali primedbe na donošenje zakona. Oni se uglavnom donose po hitnom postupku, veoma nestručno i sa brojnim koruptivnim elementima. Ukazivali smo na problem u vezi sa Zakonom o privatizaciji, ali naše sugestije nisu usvojene. Nažalost, desilo se ono što smo predvideli. Koruptivan je i Zakon o stečaju, ali niko nije bio zainteresovan da čita naše izveštaje – kaže Vasilić. To je, kako ističe, jasan dokaz da korupcija dolazi od samog vrha države.

Korupcija prožima i medijsku scenu Srbije, o čemu je Savet za borbu protiv korupcije takođe upozoravao u svojim izveštajima. Ne postoji transparentnost vlasništva kao ni način finansiranja većine medija u Srbiji, što otvara vrata cenzuri i autocenzuri, pa se o problemu korupcije na suštinskom, državnom nivou gotovo i ne govori, već se navode pojedinačni slučajevi, najčešće u zdravstvu, koje se u javnosti percipira kao najkoruptivniji sektor u državi.

Janković: Zakoni mrtvo slovo

Institucija Zaštitnika građana je takođe u svojim izveštajima ukazivala na problem korupcije, ali oni u poslednje dve godine čak nisu ni razmatrani u Skupštini Srbije. Zamenik ombudsmana Miloš Janković kaže za Danas da u Srbiji postoji pravni okvir koji uređuje problem borbe protiv korupcije, ali da vrlo često zakoni ostaju samo „mrtva slova na papiru“.

– Pomaci u borbi protiv korupcije nisu načinjeni, iako postoje tela koja se time bave. Sve poluge vlasti treba da daju maksimalan doprinos da se iskoreni korupcija – to su pre svega pravosudni organi i policija – ukazuje Janković. Na pitanje zašto se antikorupcijski zakoni ne primenjuju, naš sagovornik kaže da je to zato što u Srbiji ne postoji suštinska podela vlasti, o čemu je Saša Janković često govorio.

– Nadležni organi koji bi trebalo da se bore protiv korupcije, ili zaštitom ljudskih prava, to ne ostvaruju na pravi način. Da bi se sprovela adekvatna borba protiv svih negativnih pojava u društvu, potrebno je da postoje institucije koje su jake i nezavisne od političke volje. Autonomija, odnosno nezavisnost organa u Srbiji nije na onom nivou koji je dovoljan da bi se obezbedila određena efikasnost u borbi sa pojavama kao što je korupcija – ističe Janković.

Korupcija na endemskom nivou

Organizacija Transparentnost Srbija nedavno je predstavila Indeks percepcije korupcije po kom se rangiraju države po percepciji korupcije u javnom sektoru. Srbija se i dalje smatra zemljom u kojoj je nivo korupcije visok (72. mesto od 176 zemalja). Srbija je na ovom nivou od 2008. godine.

Predsednik TS Vladimir Goati ocenio je rezultat kao prilično onespokojavajući, navodeći da se, po nekim stručnjacima, korupcija na takvom nivou smatra endemskom u nekom društvu. Izvršni direktor TS Nemanja Nenadić je, pominjući sud i tužilaštvo, ukazao da nema velikih slučajeva takozvane korupcije na visokom nivou, koji bi bili pravosnažno okončani. On je naglasio da je potrebna depolitizacija javnog sektora, da se otkloni i umanji taj uticaj, za početak od imenovanja i postavljenja rukovodilaca, direktora javnih preduzeća, rukovodilaca zdravstvenih ustanova i škola.