Moldavija može da prosperira jedino ako postane most između istoka i zapada, smatra novi predsednik Nikolae Timofti. „Očuvanje strateškog partnerstva sa SAD i Rusijom“ i približavanje Moldavije EU („jedino rešenje za prosperitet“) proklamovani su ciljevi Timoftija koji je u parlamentu izabran prošle nedelje. Moldavija je do njegovog izbora tri godine bila bez predsednika. Timofti je rekao i da se nada da će biti rešen problem međunarodno nepriznate teritorije, proruskog Pridnjestrovlja koje je bilo deo Moldavske SSR .
Mnogi su, međutim, skeptični posle stupanja na dužnost novog predsednika, ne samo zbog partijskih trvenja (najjača opoziciona Komunistička partija ne priznaje izbor Timoftija), već i zbog njegove povezanosti sa sudskim sistemom koji je poznat po korumpiranosti.
Aleksej Tulbure, nekadašnji ambasador Rumunije u UN rekao je da Timofti kao predsednik Vrhovnog saveta sudstva nije sproveo nikakve reforme, prenela je nedavno Slobodna Evropa. Sergiu Mokanu, lider antikorupcijskog pokreta, uoči glasanja je kazao da će, bude li Timofti izabran, „dvadesetogodišnja kohabitacija političke klase sa sudstvom prerasti u punovažni brak“.
Podele u moldavskom društvu su duboke. Svojom težnjom da se približi EU Moldavija podseća na Gruziju i Ukrajinu koje su, takođe, u poziciji vaganja između Zapada i Rusije. Slučaj Moldavije dodatno komplikuje istorija dominacije: tokom poslednja dva veka, teritorijom nekada poznatom kao Besarabija vladao je ruski car 106 godina, potom rumunski car 22 godine i Sovjetski savez 51 godinu. To je i razlog što dve decenije od sticanja nezavisnosti građani imaju poteškoća da odgovore na pitanje ko su.
Mnoge ministarske i poslaničke fotelje u Moldaviji danas zauzimaju državljani Rumunije. Oko 600 hiljada moldavskih građana u redu je za dobijanje rumunskih pasoša, a 120 hiljada već ima rumunsko državljanstvo.
Rumunski predsednik Trajan Basesku svojevremeno je izjavio da nikada neće potpisati sporazum o granici sa Moldavijom, stavivši tako do znanja da je ne priznaje. I bivši premijer Rumunije Emil Bok znao je da kaže da je cilj spoljne politike njegove zemlje da „ukloni granice sa Moldavijom u okvirima EU“ i da Bukurešt nikad neće priznati „pakt Ribentrop-Molotov koji je doveo do gubitka Besarabije“.
Međutim, prema rezultatima jedne ankete ujedinjenje sa Rumunijom podržava između 15 i 30 odsto stanovnika Moldavije. Izbor Timoftija za predsednika i nedavne promene u rumunskoj vladi, smatraju stručnjaci, slamka su nade za preostalih 70 odsto Moldavaca koji žele da zemlja konačno prekine stagnaciju i počne da živi svoju nezavisnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
