Foto: FreeImages / Iwan BeijesUdruženje “Doktori protiv korupcije” ocenilo je da je napredak Srbije na evropskoj listi zdravstvenih sistema značajan za pacijente, ali skreće pažnju na činjenicu da je institucionalna korupcija još ukorenjena, na šta ukazuje i izveštaj Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa (EHCI).
Prema ovogodišnjem izveštaju EHCI, Srbija zauzima 24. poziciju, sa 116 bodova više nego prošle godine, kada je bila na 30. mestu.
Srbija je ovakav uspeh zaslužila pre svega efektima uvođenja novog informacionog sistema u zdravstvo, koji je uticao na bolju dostupnost zdravstvene zaštite, ali i na smanjenje lista i vremena čekanja.
Ministarstvo zdravlja Srbije saopštilo je da su ocenjivači EHCI konstatovali da ovaj sistem još nije implementiran u potpunosti, pa da zato očekuju još bolje rezultate do kraja 2017, kada novi integrisani zdravstveni informacioni system treba da počne da radi u punom kapacitetu.
Kako prenosi Dnevnik, koordinator udruženja “Doktori protiv korupcije” Draško Karađinović rekao je da je napredak opravdan s aspekta komfora pacijenta, odnosno veće dostupnosti lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, jer IZIS dovodi do lakšeg i komfornijeg zakazivanja pregleda kod lekara.
Problemi nastaju kad pacijent dobije uput za bolnički nivo, jer tu još postoje snažne opstrukcije, s obzirom na kontradiktorne interese.
Ipak, ova dobra vest ne sme da potisne u zaborav da takozvani “tvrdi” pokazatelji zdravlja nacije imaju trend pogoršanja, kaže Karađinović i objašnjava da je među njima i stopa opšteg mortliteta koja je sa 14,2 promila porasla na 14,6 promila, što je sa Bugarskom, najgore u regionu.
Karađinović smatra da je posebno zabrinjavajuće što je došlo do skraćenja očekivane dužine života sa 75,48 na 74,8 godina.
Ovo smanjenje je potpuno neprihvatljivo za jednu evropsku zemlju i ukazuje na postojanje teških anomalija u funkcionisanju zdravstvenog sistema, navodi Karađinović.
On podseća na to da je sve ovo praćeno ogromnom potrošnjom za zdravstvo od blizu 11 procenata BDP, odnosno tri i po milijarde evra, ubedljivo najvećom u regionu.
Smatra da ovolika potrošnja ukazuje na duboku ukorenjenost institicionalne korupcije, jer u Srbiji građani plaćaju više 40 odsto iz džepa, odnosno doprinosa od 10,2 procenta, od ukupne potrošnje za zdravstvo.
I EHCI konstatuje kako nema objektivnog pokazatelja smanjenja korupcije u zdravstvu, uprkos anegdotskim tvrdnjama nadležnih koji se baziraju na impresiji.
Na žalost, smanjenju korupcije, a time i rasipanju i poboljšanju lečenja, neće doprineti ni novi nacrti sistemskih zdravstvenih zakona, pošto i dalje legalizuju koruptivne mehanizme, pa se stiče utisak da su koruptivni interesi spečili reformisanje sistema – zaključuje Karađinović.
Kompanija Health Consumer Ponjerhouse (HCP) Ltd. Sprovodi istraživanje Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa (EHCI) od 2005. i ono predstavlja vodeće poređenje za procenu funkcionisanja nacionalnih sistema zdravstvene zaštite u 35 zemalja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
