Kosovo i Srbija: Ko trpi veću štetu zbog rata oko carinskog pečata

Grčko-makedonsko reŠenje

To je, međutim, istina, ali nije cela. Dragan Pavlović Latas, glavni i odgovorni urednik skopskog dnevnog lista „Večer“, koji je kao i skopska televizija Sitel u vlasništvu firme Sileks, takođe za Danas objašnjava da roba iz Makedonije u Grčku ulazi sa izvoznom deklaracijom na kojoj piše FYROM – Bivša jugoslovenska republika Makedonija. Naziv je prihvatljiv za Grke. „Oni ne komuniciraju ni sa našim pasošem kad Makedonci ulaze u Grčku. Uslovno na nekom listu papira Grci stave pečat i taj papir morate da pokažete i pri povratku iz Grčke u Makedoniju“, kaže sagovornik Danasa.

Dugogodišnji grčko-makedonski spor oko imena makedonske države krije i ne uvek potajnu pretenziju Skoplja na Egejsku Makedoniju (dokumenta ASNOM-a iz 1944-45, od jugoslovenske države organizovano učešće Makedonaca u Građanskom ratu u Grčkoj), ali su te pretenzije starijeg datuma, tako da su Makedonci grčku vizu na parčetu papira umesto u pasošu, dobijali i u vreme dok su stvarno bili jedna od šest jugoslovenskih republika. Ima i u Makedoniji političara koji kao Stojan Andov (nedeljnik „Publika“, juli 2011) veruju da Grcima ne bi smetalo ni makedonsko ime ni makedonski jezik, samo kad bi se Makedonija Grčkoj javno izvinila za prastare zablude koje su koštale života 21.000 pre svega egejskih Makedonaca i 30.000 Grka. Grci su, inače, najveći makedonski strani investitor. Toliko o tuđim primer-iskustvima i trezvenim rešenjima kojima se premošćuju duboki politički nesporazumi i realni ekonomski i životni interesi ljudi koji žive jedni pored drugih.

Nije prošlo ni 24 sata od boravka nemačke kancelarke Angele Merkel u Beogradu, a njenoj Hrišćansko-demokratskoj uniji po stavovima nesumnjivo bliski list Frankfurter algemajne cajtung, osvanuo je s komentarom čija bi osnovna ideja oduševila, a njeno obrazloženje zgranulo Srbiju. Komentator, naime, smatra da je to balkanski paradoks: zaista nezavisno Kosovo će biti samo uz pomoć Srbije. „Carinska svađa između Srbije i Kosova je, uostalom, samo sporedna pozornica jednog većeg konflikta. Ne radi se tu o uvoznom pečatu i carinskim tarifama. Ta će pitanja biti uskoro rešena jer Beograd i Priština moraju ukinuti trgovinsku blokadu iz obzira prema svojoj privredi. Posle toga će isplivati nova, opet naizgled politička pitanja. Rezerve takvih konflikata koji se guraju u prvi plan i preko noći postaju politički, presušiće tek kad bude rešeno suštinsko pitanje: ko sever Kosova politički kontroliše.“

Pravno i političko pitanje

Autor komentara i dr Ljubomir Madžar gotovo kao da su se dogovorili. I profesor Madžar smatra da „Kosovo nije država u punom smislu dok ga ne prizna Srbija, država od čije se teritorije otkida“.

– Mada, kad razmislim, većina država nastala je na nasilan način – primećuje profesor Madžar, ali ne odustaje od teze da „Kosovo nije država u punom smislu kako se predstavlja, pa se postavlja pitanje da li je njen pečat merodavan“. Tako da je spor oko carinskog pečata, zaključuje Madžar, pravno, a još više političko pitanje. Samo ekonomsko nikako nije, kaže profesor Madžar.

Ali na pitanje da li spor ima veću političku ili veću ekonomsku cenu, profesor Madžar odgovara: „Ja verujem da je za Srbiju veća ekonomska cena, ali to potiče iz mog uverenja da nema šanse da se Kosovo vrati u Srbiju. I kad bi se to desilo, mi ne bismo mogli da svarimo taj kabasti i žilavi zalogaj. Teško mi je da zamislim Narodnu skupštinu u kojoj bi jedna trećina poslanika bili Albanci i Srbiju sa dva miliona suprotstavljenih građana. Jer, jedna država vredi onoliko koliko njeni građani žele u njoj da ostanu.“

Roba koju su međusobno zvaničnim kanalima razmenjivali Srbija i Kosovo – mi njima pšenicu, oni nama pečurke – pokazuju da ni jedna ni druga privreda nije na nivou koji bi čak i ovako prolazne udare mogao lako da otrpi, ali sa stanovišta profesora Madžara posmatrano, cena za Kosovo je onoliko dominantno politička koliko je za Srbiju dominantno ekonomska. Jer oko 400 miliona evra, koliko je međusobna razmena prošle godine vredela velike su pare, ali nisu i velika šteta za onu stranu koja ima veće političke izglede da povrati ili zadrži kontrolu nad energetskim resursima na Kosovu, na primer.

Ajkule iz susedstva

„Mi samo gubimo tržište, a ajkule iz susedstva već su spremne da ga zauzmu“, kaže profesor Madžar i time lista nežnih imena kojima smo ovih dana tepali hrvatskoj premijerki Jadranki Kosor nije iscrpena. Posetom Kosovu u nevreme, gospođa Kosor u očima Srba i u Srbiji i u Hrvatskoj, na kraju kosovske drame preuzima ulogu koju je na njenom početku posetom rudarima u Starom trgu imao bivši slovenački predsednik Milan Kučan.

I na kraju, već pomenuti novinski komentar potvrđuje da list i nije kancelarki tako bezuslovno blizak koliko se smatra jer predlaže da se Srbiji, bez čije pomoći nema stvarno nezavisnog Kosova, kao međukorak, doduše, učini ustupak u vidu autonomije za sever Kosova, a u zamenu za njeno priznanje kosovskog teritorijalnog integriteta. Kancelarka Merkel se, međutim, u Beogradu umesto za ustupak odlučila za ultimatum. „Važno je da vodimo razgovore, a na tom putu nas ne smeju sputavati izbori u Srbiji ili u Nemačkoj.“ Međutim, rezultat razgovora koji bi na tim izborima možda jačao Merkelovu, koja ima velikih nerešenih problema i u svojoj nemačkoj i u evropskoj kući, verovatno bi slabio Borisa Tadića na izborima koji su njemu ipak najvažniji.