Kosovo iz drugog ugla: Zašto baš moram da idem tamo?

Simboliku na tablama putnih pravaca, ali i onu u vidu spomenika, pozdravnih poruka, zastava i naziva puteva. U zemljama koje nemaju ratnu prošlost, simbolika je poprilično homogena, i ona ne privlači pažnju posmatrača jer ne postavlja kontrast simbola i poruka koje upućuju na razmišljanje zašto je baš ovaj simbol tu, i u kakvoj je vezi sa parčetom zemlje na kojoj se nalazim ili pored kojeg prolazim.

Kosovo je puno baš takve, kontrastne, simbolike. Ona otvara mnogo dublja pitanja, ne samo o teritoriji – kome Kosovo pripada, ko na njega ima pravo, ko tu sme a ko ne sme da živi, već, da li je uopšte na toj teritoriji pomirenje moguće.

To pitanje je najvažnije za one koji žive na Kosovu, koji svakodnevno putuju tim istim putevima i gledaju tu istu simboliku, čija se deca tu rađaju i rastu.

Recimo ka opštini Klokot, na dvojezičnoj tabli precrtan je srpski naziv mesta i ostavljen samo albanski. Kada se sa prištinskog autoputa skrene ka sporednom putu ka Gračanici preko Lapljeg Sela stoji tabla sa srpskim i precrtanim albanskim nazivom mesta. Ispod te table je putokaz za Livađe na kojoj je srpski naziv vidljiv, a albanski je precrtan.

Na magistralnom putu pred ulazak u Kosovsku Mitrovicu iz pravca Prištine na vrhu ugostiteljskog objekta uzdiže se albanska zastava pored velike statue Skenderbega okrenutog ka severu Kosova i zvečanskoj tvrđavi sa koje se, sa druge strane, viori srpska zastava pored velikog pravoslavnog krsta.

Na glavnoj raskrsnici u Gračanici postavljen je spomenik Milošu Obiliću zagledanog ka Novom Brdu iznad kojeg se uzdiže srpska zastava. Ovakvi i slični rasprostranjeni simboli šalju poruku spornog prostora koje niti je sasvim blisko a ni sasvim strano.

U jugoistočnom Kosovu, simboli kosovske državnosti i zahvalnost njenim pokroviteljima vidljivi su često. U Vitini, u centru grada postavljen je spomenik Ričardu Holbruku sa velikim natpisom na engleskom jeziku „Hvala vam“. Glavni magistralni put ka Gnjilanu nosi naziv po Bo Bajdenu, sinu Džozefa Bajdena. U suprotnom pravcu na istom putu prolaznike pozdravlja veliki plakat sa Džozefom Bajdenom i Kamalom Haris sa porukom „Hvala vam“. U Prizrenu na jednoj od najprometnijih raskrsnica postavljen je spomenik NATO-u.

Glavni bulevar u Prištini nosi naziv po Bil Klintonu, a grandiozni plakat sa njegovom slikom pozdravlja građane sa jedne od najviših zgrada u Prištini.

Zastave Amerike, Evropske unije, Nemačke, Švajcarske i Albanije, koja je sastavni deo kosovske simbolike nove državnosti, istaknute su uz lokalne i magistralne puteve i služe takođe da izraze zahvalnost ovim zemaljama za podršku koju su dale u podsticanju njene nezavisnosti.

Pored stranih državnika, istaknuta mesta u usputnim simbolima zauzimaju spomenici OVK, koji su bez izuzetka na svakom magistralnom putu. U duhu te simbolike je i aerodrom koji nosi naziv po Ademu Jašariju. Na spomenicima pali borci često su prikazani u njihovim ratnim uniformama, s oružjem i albanskom zastavom. U jednom selu na magistralnom putu ka Vitini postavljen je spomenik borcu izlivenog u bronzi sa podignutim mitraljezom u ruci.

Slična simbolika najprisutnija je baš u delovima gde su Srbi činili značajan deo stanovništva, kao recimo u Pomoravlju, i koji su odatle proterani u velikom broju. U Metohiji, gde su ratna dejstva bila najjača, OVK spomenici u kombinaciji sa ruinama kuća i pogrdnim porukama na albanskom oživljavaju atmosferu rata i ratnih sećanja. U zavisnosti od namernika koji krstari tim putevima i gleda u te poruke one izazivaju oprečna osećanja ponosa ili straha.

Najveći deo urbanog i infrastrukturnog simboličkog pejzaža Kosova posvećen je novoj državnosti, stranoj diplomatiji i vojno oslobodilačkom pokretu OVK. Nemilitantni simboli i njihova sporedna mesta u javnom prostoru odaju utisak da oni ne pripadaju dominantnoj kulturi sećanja koja se baštini na Kosovu, barem ne u meri da mogu da zasene atmosferu sukoba koja je opipljiva i koja se udiše.

Najlogičnije pitanje je kako sva ta simbolika može uopšte da doprinose pomirenju. Ako takva simbolika ostavlja snažan utisak na nekoga ko ne živi na Kosovu, kakav tek utisak ostavlja na ljude koji tamo žive?

Spontana i institucionalna simbolika je možda važnija nego dnevno politički dogovori i saradnja između Srba i Albanaca, jer se nesvesno usađuje i još neprimetnije formira mišljenja i osećanja. U slučaju institucionalne simbolike, ona se često javno ne preispituje, a obični ljudi je uzimaju zdravo za gotovo, jer je neko drugi umesto njih odlučio šta jesu, a šta nisu prihvatljivi simboli. I oni se ne uklanjaju lako. Jednom kada se postave, tu su da ostanu dugo vremena. Generacijama.

Spomenici i poruke na putevima trebalo bi da se biraju pažljivo, sa idejom da poruke koje šalju budu najuniverzalnije moguće, da stvaraju osećaj dobrodošlice i prijatnosti.

Izlozi privatnih pekara i burekdžinica paradoksalno šalju univerzalnije poruke mira i saradnje nudeći kifle i peciva na tri jezika: albanskom, srpskom i turskom. Gde takve poruke pročitate znate da ste na dobrom mestu i da su sve mušterije jednako važne, bez obzira koje su nacionalnosti. Ali, to su pre izuzeci nego pravila.

Da Kosovom upravljaju pekari, piljari i zanatlije, to bi bilo mnogo drugačije mesto za život. Bilo bi razmene, a možda bi čak i simbolika bila prihvatljivija kako za jedne tako i za druge baš zato da se mušterije ne uvrede. Ovako, spontani i institucionalni simboli ostaju nepresušni generatori sukoba i nerazumevanja, i najjači instrument u rukama političara koji umesto bureka prodaju rat, metke i mržnju.

Ovaj putopis rezultat je višemesečnog etnografskog istraživanja pod nazivom „Farming Under Barricades: Study of post-conflict cooperation in Kosovo“ (Poljoprivreda pod barikadama: Studija o postkonfliktnoj saradnji na Kosovu) u kojem se bavim proučavanjem poljoprivrede i modalitetima saradnje između albanskih i srpskih poljoprivrednika u uslovima postojećih institucionalnih i mentalnih barikada.

Pročitajte još:

Antropološki putopisi o teritoriji, ljudima i slikama koji jesu i nisu deo nas (Prvi deo)

Antropološki putopisi o teritoriji, ljudima i slikama koji jesu i nisu deo nas (Drugi deo)

Antropološki putopisi o teritoriji, ljudima i slikama koji jesu i nisu deo nas (Treći deo)

Antropološki putopisi o teritoriji, ljudima i slikama koji jesu i nisu deo nas (Četvrti deo)