Da bi Kosovo dobilo status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji neophodno je da se saglase sve države članice, a s obzirom na to da ga ne priznaje pet zemalja, nemoguće je da Unija izađe u susret zahtevu kosovskih zvaničnika, saglasni su sagovornici Danasa.
Zamenik premijera Kosova Besnik Bisljimi rekao je da će Priština podneti zahtev za status kandidata u Evropskoj uniji sredinom decembra u koordinaciji sa češkim predsedništvom.
Ne postoji ni minimum šanse da Kosovo uđe u postupak proširenja EU u uslovima kada nije priznato od strane pet članica Unije. Prva faza postupka je odluka Saveta EU jednoglasno da se zahtev prosledi Evropskoj komisiji na mišljenje, ali to realno nije ostvarivo – ocenjuje za Danas Duško Lopandić, potpredsednik Evorpskog pokreta u Srbiji i član Srbija Centar – Srce.
Kako dodaje, geoplitički interes EU je da se ubrza proces proširenja, iako interna situacija u Uniji ne olakšava taj proces zbog blokade reformi i sporova poput onog o vladavini prava.
Prema rečima Sofije Popović, novinarke portala Europen Western Balkans, rat u Ukrajini definitivno je oživeo debatu o proširenju kao instrumentu spoljnopolitičkog delovanja Evropske unije.
– U tom duhu su Moldavija i Ukrajina dobile status kandidata za članstvo. Zbog političkih nestabilnosti i ruskog uticaja, možemo očekivati da će u decembru status kandidata dobiti i Bosna i Hercegovina, bez obzira na to što se jasno kaže da nisu ispunjeni neophodni tehnički kriterijumi – objašnjava sagovornica Danasa.
Međutim, dodaje, situacija sa Kosovom je dosta kompleksnija.
– Formalno-pravno to što Kosovo kao državu ne priznaje pet članica Evropske unije nije prepreka da Priština podnese zahtev za status kandidata. Ali da bi se taj status i odobrio potrebna je jednoglasnost svih država članica EU. Zasigurno je da bi Kipar i Španija bili protiv zbog svojih unutrašnjih teritorijalnih problema, a ne bih isključila mogućnost da bi protiv bile i neke države koje formalno priznaju nezavisnost Kosova, poput Mađarske – smatra Sofija Popović.
Ukoliko je tačno ono što kosovske vlasti tvrde, napominje sagovornica Danasa, a to je da će kandidaturu podneti u koordinaciji sa Češkom koja krajem godine završava predsedavanje Evropskom unijom, moguće je da EU želi da pošalje poruku regionu, ne tako otpornom na ruski uticaj i destabilizacije.
Ali, smatra Popović, od apliciranja do sticanja statusa kandidata put je dugačak, posebno za Kosovo.
– Meni se čini da je proces vizne liberalizacije, koja je Kosovu obećana još 2018. godine, pokazao sve muke oko njihovog evropskog puta. Postalo je jasno da to što neka država priznaje Kosovo, ne znači da će podržati korak napred u integraciji sa EU. Najbolji primer za to su Francuska i Holandija, koje su uspele da praktično uvedu novi kriterijum za viznu liberalizaciju i povežu to pitanje sa ETIASom. Videli smo i da su neke države iskoristile pitanje registarskih tablica i tenzije na Kosovu da skinu viznu liberalizaciju sa dnevnog reda tokom ovog meseca – zaključuje naša sagovornica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.