„Vartolomejska noć na Kosovu“: Kako je pre 20 godina protekao protest povodom „martovskog pogroma“

Tog 19. marta 2004. godine više desetina hiljada građana je u litiji prošlo beogradskim ulicama i prisustvovalo molebanu ispred Hrama Svetog Save na Vračaru.

Tokom protestne šetnje građani su skandirali „Kosovo je srce Srbije“, „Ne damo Kosovo“, i uprkos javnim apelima na dostojnost protesta, koje je uputila Vlada Srbije kao organizator ove šetnje, skandiralo se i „Ubij, ubij, Šiptara“ i „Ubij zakolji da Šiptar ne postoji“.

Litiju su od Vlade Srbije do Hrama Svetog Save predvodili arhijerej Srpske pravoslvna crkve, premijer Vojislav Koštunica, članovi Vlade i Skupštine Srbije, kao i članovi Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju i Krunskog saveta.

Povorka u kojoj su se studenti, srednjoškolci i samostalni sindikalci pridružili u 12.30 časova tog 19. marta 2004. godine prošla je Nemanjinom ulicom preko Slavije i Svetosavskom ulicom do Hrama Svetog Save.

Tada je ispred hrama mitropolit Amfilohije Radović služio moleban za postradali narod na Kosovu i Metohiji.

Učesnici ovog protesta na koji je zvanično pozvala Vlada Srbije nosili su transparente sa natpisima: „Ustani Srbijo“, „Ne damo srpske svetinje“, „Stop genocidu“, „Rat Albaniji“.

Nosili su i forografije nestalih i otetih Srba na Kosovu, ikone Bogorodice i Svetog Save.

Ispred zgrade Vlade Srbije pevale su se pesme „Vidovdan“ od Goce Lazarević, „Od topole, pa do ravne gore“, kao i svetosavska himna i „Bože pravde“.

Najglasniji su bili učenici beogradskih srednjih škola koji su organizovano došli na ovaj skup.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs. 

„Velikomučenik kosovksi Lazar, ostavio nam je zavet koji je zapečatio sa svojim vitezovima mučeničkom krvlju ‘Časnije je umreti, nego sramotno živeti“. Optužen je ovaj narod krajme 20. i početkom 21. veka za etničko čišćenje, a tamo gde je za to optužen više ga nema. Nema ga ni  Krajini, ni u Slavoniji. Neće ga više biti ni na Kosvu i Metohiji. Poslednji nedostaci tog naroda klanog, nedoklanog i zakalnog ovog trenutka se uništavaju, gore njihova poslednja sela domovi i hramovi“, rekao je tada mitropolit Amfilohije.

Dodao je i da Srbi nisu narod koji poziva na osvetu, ali i da ne mogu sebe da zamisle bez Kosova i Metohije.

„Treba svakome da bude jasno, da ovaj narod ne može zamisliti sebe da postoji bez Pećke patrijaršije, Dečana, Gračanice i Bogordice Ljeviške“, rekao je Amfilohije.

Podsećanja radi, dana, 17. marta 2004. godine etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, a svoj dom napustilo je više od 4.000 Srba.

Osmoro Srba i 11 Albanaca je poginulo, povređeno je više od hiljadu ljudi, a među njima i na desetine pripadnika međunarodnih snaga.

Tog dana, 17. marta 2004. godine etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, a svoj dom napustilo je više od 4.000 Srba.

Osmoro Srba i 11 Albanaca je poginulo, povređeno je više od hiljadu ljudi, a među njima i na desetine pripadnika međunarodnih snaga.

Zapaljeno je ili teško oštećeno oko 1.000 srpskih kuća, deset srpskih škola, kao i domovi zdravlja, pošte i druge institucije države Srbije.

Za 48 sati zapaljeni su Bogorodica Ljeviška, Prizrenska Bogoslovija i Hram Svetog Đorđa, crkva Hrista Spasa i konak manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, miniran je manastir Svetih Кozme i Damjana u Zočištu, kao i manastir Devič nadomak Srbije.

U južnom delu Kosovske Mitrovice zapaljena je crkva Svetog Save, u Prištini je zapaljena crkva Svetog Nikole, a u Podujevu je polomljen krst sa kupole crkve Svetog Andreja Prozvanog.

U dva dana osknavljeno je ili potpuno uništeno 35 crkava i manastira, a nestalo je ili oštećeno više od 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira i mnogo drugih crkvenih relikvija.

Srbi su proterani iz Kosova Polja, Obilića, Plemetine, Lipljana, Uroševca, Đakovice, Gnjilana a po drugi put iz svojih domova morali su da beže i Srbi iz Belog Polja kod Peći, gde su ponovo zapaljene sve povratničke kuće.

Neredi su se dogodili pred očima 38.000 vojnika KFOR-a iz 39 zemalja i 8.000 UNMIК policajaca, koji su bili zaduženi za očuvanje bezbednosti svih koji žive na Кosovu, a uprkos tome organizatori nisu kažnjeni a i oni koji su direktno učestvovali osuđeni su na minimalne zatvorske kazne.