„Kada je reč o dešavanjima na Kosovu i Metohiji, ćuti SPC, ali ćuti i vlast, i mislim da u tome postoji koordinacija. Crkva je, pogotovo u poslednje vreme, pratila politiku državnog vrha, a kosovska politika državnog vrha je mnogo više usmerena ka unutrašnjem planu nego prema Kosovu“, rekao je za N1 teolog Vukašin Milićević.
Komentarišući eparhiju Raško – prizrensku, Milićević kaže da su u pitanju sveštenici koji su još 90-tih godina prošlog veka odbranili čast srpske crkve i naroda i to u situaciji koja je bila strašna.
„Kada su Albanci tih devedesetih stradali, monasi Dečana su ih spašavali, pružali im utočište, žrtvujući se i rizikujući mnogo. Mnogi među sveštenicima sa KiM su još tada pokazali spremnost da gotovo u nemogućim uslovima urade nešto za narod za koji brinu i oni su pravi primer ne samo za crkvu već za sve one koji ovde govore da im je stalo do Kosova i Metohije. Ali rešenje kosovskog problema je apsolutno nemoguće bez dogovora sa Albancima i suština svih promašaja srpske politike je što su Albance posmatrali kao problem, a ne deo rešenja“, rekao je u emisiji Newsnight Vukašin Milićević.
Milićević je istakao da su Srbi i Albanci narodi koji su do najnovijeg vremena, u istorijskim kategorijama, uvek bili na istoj strani istorije.
„Srbi i Albanci su zajedno ratovali, zajedno se selili, to su narodi koji imaju mnogo toga zajedničkog i ne postoji ništa normalnije nego da im i budućnost bude zajednička“, naveo je Milićević.
Postoji li granica između države i crkve?
Iako je Srbija sekularno društvo, Milićević ističe da se granica između države i crkve izgubila.
„Praktično je crkva postala jedna od institucija izvršne vlasti, režima, poput nekog komeserijata. Kada to kažem mislim na zvaničan nastup i retoriku. Isto kao i kod vlasti, forsira se oštra retorika kada je u pitanju na primer rodnosenzitivni jezik, a kada je reč o ovako ozbiljnim pitanjima koja bi u desničarskoj agendi trebala da zauzimaju primat onda se ćuti. To pokazuje da nacionalistička matrica nema veze sa rodoljubljem i patriotizmom već da je u pitanju manipulacija čiji je cilj da se očuvaju pozicije moći elite. Ta elita podseća na srednjovekovne feudalne elite koje raspolažu životima i imovinom ljudi i to je bizarno“, kaže Milićević.
Teolog podseća i da je srpska crkva na teritoriji Kosova i Metohije tokom velikog perioda postojala dok nije bilo srpske države.
„I zašto bi sada SPC bila toliko sudbinski bila vezana za pitanje državno pravnog statusa. Pa ona je na tom prostoru KiM postojala tokom velikog perioda upravo kada tamo nije bilo nikakve srpske države, i to je zapravo najveći deo istorije SPC. I zato ne vidim zašto se na tom planu retorike sve postavlja u kategoriju neke pseudo apokalipse. Ne vidim šta sprečava ljude iz SPC da otvoreno razgovaraju sa albanicma i smanje pritisak koji sprečava da se stvari rešavaju kroz dijalog“, kaže on.
„Targetira se svaki alternativni glas koji dolazi iz strukture SPC“
Komentarišući navode koji se mogu čuti u javnosti da eparhija Raško-Prizenska navodno povremeno zbog neslaganja „okrene glavu od SPC“, Milićević kaže:
„Znam da je bilo targetiranja nekih veoma uglednih sveštenika sa KIM u tabloidima koji su glasnogovornici aktuelne vlasti i u pitanju je bilo brutalno targetiranje. Ali to isto se dešava i za svaki alternativni glas koji dolazi iz strukture SPC, uvek je isti mehanizam. Poenta je što ti ljudi, koji se targetiraju, u najboljem smislu reči predstavljaju SPC ali na to nema nikakve reakcije crkvenog vrha“, naveo je Vukašin milićević, teolog.
O seksualnim zlostavljanjima, ordenima, slobodnoj reči, o tome da li bi crkva trebala da bude crkva bude glas javnosti u modernom društvu, i zašto je važan princip sekularnosti i za državu i za crkvu, pogledajte u videu iznad.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.