Kosovo ulazi u novu i opasniju fazu

„Policija granatirala nekoliko sela“, „Optuženo 11 Albanaca“, „Oslobođeni Srbi iz Orahovca“, „Preminuo osumnjičeni“… neki su od naslova tekstova Danasa iz poslednje nedelje jula ’98 koji vrlo slikovito opisuju situaciju na Kosovu.

Kao kontrast ovim naslovima stoji zaključak izveštača misije OEBS-a da je „neophodno posredovanje međunarodne zajednice u pregovaračkom procesu na Kosovu i Metohiji, pošto su stavovi Srba i Albanaca sasvim suprotni, kao i zbog nepoverenja koje vlada među ta dva naroda“.

Nešto konkretniji u opisu situacije na Kosovu bio je tih dana specijalni izaslanik SAD Robert Gelbard koji je, obraćajući se Kongresu, konstatovao da je sukob ušao u „novu i potencijalno još opasniju fazu, zbog produženog odbijanja Beograda da preduzme korake neophodne za stabilizovanje situacije, kao i zbog ubrzanog jačanja oružanog otpora kosovskih Albanaca“. „Za ovaj složeni problem nema brzog rešenja“, rekao je ambasador Gelbard, istupajući pred kongresnim Komitetom za međunarodne odnose uz konstataciju da je u slučaju Kosova reč o problemu koji se godinama pothranjuje „beskompromisnom politikom Beograda prema albanskom stanovništvu i nedostatkom demokratskih institucija u Srbiji za šta je jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević direktno odgovoran“.

Paralelno sa ovim ocenama, nad Kosovom je lebdela i mogućnost NATO intervencije. Ta tema je potegnuta i u Ohridu gde je generalni sekretar NATO Havijer Solana boravio u poseti Makedoniji. „Još uvek nemamo termin za vojnu intervenciju na Kosovu, a i da imamo, ne bih vam rekao“, izjavio je Solana.

Izuzev temama koje su se bavile Kosovom, Danas je i pre dvadest godina veliku pažnju posvećivao pitanjima medija. Krajem jula ’98 u nastavcima je objavljivan izveštaj Julije Bogoeve, predsednice Suda časti Nezavisnog udruženja novinara Srbije o domaćoj medijskoj sceni.

„Novinska agencija Tanjug je, uz RTS i Radio Beograd, glavno propagandno oružje vlasti u Beogradu još iz vremena priprema za oružane sukobe u Jugoslaviji. Osnovne odlike rada državne jesu plasiranje poluinformacija u veštačkom spoju izveštaja i komentara, a nedavno je obnovljena i praksa objavljivanja zvaničnih statova posredstvom Tanjuga, ali i komentara na već publikovane stavove međunarodne zajednice“, navela je Bogoeva u delu izveštaja koji se bavio režimskim medijima.

Ona je, međutim, utvrdila, a Danas preneo, da ni rad nezavisnih medija nije lišen (ne)profesionalnih mana. U analizi Julije Bogoeve kao karakteristika pisanja Blica isticalo se odsustvo izvora, dok je Dnevni telegraf pribegavao spekulacijama, bombastičnim naslovima i fotografijama koje su ispod granica dobrog ukusa. Primetno je, istakla je ona, odsustvo poštovanja za ličnosti o kojima se piše.

„Nezavisni mediji su ogledalo niske obrazovne strukture novinara, prepuštenosti novinara- početnika samima sebi i raširenog nepoznavanja zanata i etičkih pravila profesije“, bio je stav Bogoeve.

Verovatno je to jedan od uzroka zbog kojeg je mali broj medija objavio tih dana da su radnici Gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu stupili u generalni štrajk, čime je prestonica paralizovana na nekoliko dana.

„Gradska vlada će danas uz pomoć milicije deblokirati sve pogone GSP-a, a radnici koji budu odbili da rade dobiće otkaze – momentalno je najavio Dragan Čović, član gradske vlade na konferenciji za medije. Istog dana rukovodstvo GSP-a je obavestilo zaposlene da će isplata drugog dela majske zarade početi 1. avgusta.

Štrajk je okončan dva dana kasnije, time što je Izvršni odbor Skupštine grada uručio je otkaze direktorima pogona Novi Beograd i pogona Centrala i grupi od 25 radinika koji su učestvovali u organizaciji i realizaciji štrajka.

Čiji je Stojaković?

Nekoliko nedelja pošto se završilo Svetsko prvenstvo u fudbalu, počinjalo je Svetsko prvenstvo u košarci. Jedna od tema koja je u dominirala u medijima pred takmičenje u Atini bilo je i pitanje za koju reprezentaciju će igrati grupa mladih igrača (Stojaković, Gurović, Jarić…) koja je pored jugoslovenskog, imala i grčko državljanstvo. Intervju na ovu temu novinar Danasa radio je sa PR-om grčke ambasade u Beogradu Spiridonom Hadzarasom. „Ovo što ću vam reći neće biti baš najprijatnije za dotične igrače, ali su stvari imale baš ovakav tok. Crvena Zvezda i PAOK se dogovore o kupoprodaji igrača, zatim nađu grčkog državljanina, u ovom slučaju izvesnog gospodina Kinisa, koji usvaja Stojakovića. Cela procedura mora da prođe kroz sud kao neka vrsta „pomaganja ljudima“. To je legalna procedura, istina vrlo stroga, gde svaka stavka iz zakona mora da se ispoštuje. Kada je slučaj prošao kroz sud, Stojaković je i zvanično postao usvojeno dete grčkog državljanina, a samim tim dobije sva prava koja mu po zakonu pripadaju.. Kada se to završi u okviru države, ugovor se prosleđuje FIBA, a Stojaković od tada postaje Grk koji je pronašao grčke korene. Budući da je bio vrlo mlad FIBA mu je dozvolila da bira za koju će selekciju da igra. On se odlučio za Grčku kao jedinu reprezentaciju za koju može da nastupa“, kazao je Hadzaras.

Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.