KOSOVSKA MITROVICA: NIKAD VIŠE NEĆEMO BITI POLITIČKI UNIVERZITET

Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici u ovom trenutku nema ni prostornih kapaciteta, niti opreme da zadovolji akreditacione standarde. U novembru 2008. godine podnećemo zahtev za akreditaciju, jer računamo da ćemo dotad, uz pomoć Ministarstava prosvete, nauke i zdravlja, stvoriti ne samo prostorne mogućnosti, već da će opremljenost fakulteta u okviru univerziteta biti takva da ćemo moći da se prijavimo za akreditaciju – kaže prof. dr Zdravko Vitošević, rektor Univerziteta u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Ono što, prema njegovim rečima, ohrabruje jeste činjenica da je ovom univerzitetu ostao veran veliki broj nastavnika i saradnika, jer na fakultetima Univerziteta u Prištini danas radi 730 nastavnika i 320 ljudi koji čine administrativno osoblje.
– Potpuno smo sigurni da u ovom trenutku imamo više od 70 odsto nastavnika i saradnika koji su neophodni da bi ispunio taj standard, ali znamo da ne bi prošli akreditaciju kada je reč o prostoru i opremi – kaže Vitošević.

POMOĆ DRŽAVE

– Da nema finansijske pomoći države, odnosno ministarstava prosvete, nauke i zdravlja ne bismo mogli da funkcionišemo. Šest od deset fakulteta Univerziteta u Prištini su akreditovani od strane Ministarstva za nauku i na njima postoji 46 naučno – istraživačkih projekata. To nam omogućuje raspisivanje doktorskih studija – kaže Vitošević.

On, međutim, podseća da će odlukom Vlade u sistemu akreditacije ovom univerzitetu biti priznati prostor i oprema koja je ostala u Prištini, jer, kako kaže, svim silama pokušavaju da se vrate na prostor Prištine, ali zbog trenutne političke situacije to nije moguće.

LIČNA karta

Na deset fakulteta Univerziteta u Prištini za nastavu na srpskom jeziku s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici danas studira 10.264 studenta. Zaposleno je 730 nastavnika i saradnika i 320 administrativnih radnika. U Kosovskoj Mitrovici je sedište sedam fakulteta. Fakultet za fizičku kulturu i Učiteljski fakultet se nalaze u Leposaviću, a Poljoprivredni fakultet u Zubinom Potoku.

– Podatak da na fakultetima Univerziteta u Prištini trenutno studira više od deset hiljada studenata govori da na tom prostoru funkcioniše visokoškolska ustanova koja ima dovoljno kapaciteta da se akredituje. Ministarstvo prosvete planira da, uz pomoć sredstava iz Nacionalnog investicionog plana, uloži oko tri stotine miliona dinara za izgradnju više od 6.500 kvadrata za četiri fakulteta, prostor Rektorata i centralne univerzitetske biblioteke u Kosovskoj Mitrovici. Procenjujemo da će razvoj političke situacije biti takav da ćemo u narednom periodu nastaviti da radimo u Kosovskoj Mitrovici, ali ne znamo da li će se stvoriti uslovi za povratak univerziteta u Prištinu – ističe naš sagovornik.
Komentarišući tvrdnje da je postojanje sadašnjeg Univerziteta i velikog broja isturenih odeljenja po brojnim mestima na jugu Srbije politička odluka, Vitošević kaže da „Univerzitet u Prištini više nikada neće biti politički“ i da su „toga svi svesni“. Takvu odluku doneo je i Senat ove visokoškolske institucije.
– Kada sam decembra 2006. godine izabran za rektora rekao sam da će na univerzitet doći studenti, a da univerzitet neće ići studentima. Drugim rečima, uputio sam javni poziv svima koji misle da univerzitet treba toliko da se raširi da ima isturena odeljenja po svim mestima u Srbiji, da to neće biti moguće. Naši fakulteti su imali isturena odeljenja u Vranju, Kraljevu, Leskovcu, Kruševcu i drugim gradovima. Bivši ministar prosvete Slobodan Vuksanović je, pod pritiskom nekih državnih univerziteta, prošle godine doneo vrlo bolnu odluku da se zabranjuje rad svih isturenim odeljenja svih državnih univerziteta, s tim što su samo tri fakulteta u okviru našeg Univerziteta sa pet studijskih programa mogla da rade van sedišta, odnosno van Kosovske Mitrovice. Svima je jasno da u ovom trenutku nemamo uslove da se akreditujemo ni u Kosovskoj Mitrovici, a kamoli u isturenim odeljenjima. Političari su govorili da sam neodgovoran ako ugasim odeljenja po Kosovu i Metohiji, ali smatram da odeljenja treba da označavaju kvalitet ili ih neće biti – tvrdi Vitošević.
On podseća na odluku Senata Univerziteta u Prištini da je opravdano postojanje samo onih studijskih programi u koje se u studijsku godinu upiše više od osam studenata i napominje da se „neće dozvoliti pad kvaliteta ni po koju cenu“, odnosno da se „neće dozvoliti odvijanje nastave u isturenim odeljenjima, ako u njima nema studenata i elementarnih uslova za rad“.
Tvrdnju da Univerzitet u Prištini ne bi postojao ako bi se akreditacija sprovela valjano, Vitošević ne tumači kao zlu nameru. Kako kaže, „najlakše je zatvoriti oči i tvrditi da neko odeljenje ili studijski program mora da postoji“.
– Želimo da verujemo da prvi put u ovoj zemlji vlada uređen sistem visokog obrazovanja. Zalažem se da Univerzitet u Prištini postoji i on će svakako postojati u onim studijskim programima koji budu akreditovani. Imamo kadar, tradiciju, imamo šta da ponudimo studentima, a to se pokazalo i prilikom dva poslednja upisa. Prošle godine je upisano 20 odsto više brucoša nego prethodne, a ove godine 20 procenata više nego lane. Sve to, međutim, nije dovoljno. Nisam zadovoljan onim što se dešava na našem univerzitetu. Tragamo za kvalitetom i ne samo to – do kvaliteta ćemo doći ili ćemo prestati da funkcionišemo, ali se sasvim sigurno nećemo lažno predstavljati – zaključuje Vitošević.