Kosta Gavras: Filmski levičar

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Malo sam mlađi od Grka, ali sam iste godine 1968.upoznao svoju buduću suprugu sa kojom smo zajedno učestvovali u levičarskim demonstracijama u Beogradu. Potom kao rudaraki inženjer, ona kao industriski psiholog, u Rudnicima “Kišnica i Novo Brdo” u sastavu najvećeg Rudarsko- metalurško-tehnološkog kombinata u Evropi i Svetu “Trepća” izavavo lažne boljševike da me isključe iz SKJ, pa da me vrati Statutarna komisija CKSKS, kada sam već promenio mesto življenju i rada. No, ne i komustičlku ideju koju su pre Marksa imali Jovan Krstitelj i Isus Hrist, samo u tadašnjim uslovima nivoa razvoja materijalnog i svesnog. “Hrišćanstvo je komunizam iz ljubavi”, Adaolf Hramack, filizof religije.
   Zato sam celog radnog veka ratovao protiv ljudskih Protuva, a pripemao se da napišem knjigu sa ovakvim delom prve stranice: MILOŠ J. KOSOVAC

   JEVANĐELJE PO ISTINI

   „Smatram da bi trebalo čitati samo takve knjige koje nas ujedaju i bodu. Ako nas knjiga koju čitamo ne budi udarcem pesnicom po glavi, zašto je onda čitamo? Da nas usreći? Zaboga, bili bismo srećni i da nema knjiga, a knjige koje nas usrećuju mogli bismo za nuždu pisati i sami. Ali potrebne su nam knjige koje na nas deluju poput nesreće koja nas jako boli, poput smrti osobe koju smo voleli više od sebe, kao da su nas odagnali u šumu, daleko od ljudi, kao samoubistvo, knjiga mora biti sekira za zamrzlo more u nama“, Franc Kafka

   DUHOVNO STANJE VREMENA

   Posle višedecenijskog razmišljanja započeh da pišem drugoga dana Svetog Jovana Krstitelja. Namera mi je da ukažem na izopačenost, licemerje i zloupotrebu Božje ideje od strane svake crkve i bilo koje države, udružene da nastave sa manipulacijom, eksploatacijom i zaglupljivanjem naroda.
   Ukoliko ovu želju, koju nosim u duši decenijama, ostvarim, oprostiću sebi uzaludno utrošeno vreme u životu. Ovu želju dugujem mojoj predobroj majci Miroslavi i strogoj nani Krstani, koje su me dobro čuvale prve četiri godine života, kada se kod deteta formira poverenje u život i ljude, dok je otac od 1941. bio na prinudnom radu u Nemačkoj.

   SVETSKA EKONOMSKA, MORALNA KRIZA! A GDE NAM JE BOG?!
   Boga nema, no težnja ka višoj, božanskoj svesti neće nikada prestati

   Dok sam 2008. godine završavao priču o prvom susretu Josifa i Marije, stigoše crne slutnje da smo na pragu nove svetske tragedije u kojoj će stradati, kao i uvek, oni za koje su se Jovan i Isus žrtvovali. Nečasna gospoda koja živi od brojanja tuđih para u svojim bankama, koje im je država dala da eksploatišu, prevarila je američki narod zbog čega su porodice izgubile svoje domove i počele da žive pod šatorima.
   Sa svih strana stižu povici za spas čovečanstva. Kao da je 21. vek zabasao u tunel u koji su nas uvukli vampiri, a ne politički lažovi koji su krajem prethodnog veka najavlјivali mir i razbibrigu širom sveta samo da prihvatimo demokratiju kao njihov idealan sistem. Oni koji lažu i naveliko kradu, glume da su vernici. Iako ne veruju u Boga, većina od njih su hrišćani, svi su kršteni a posetili su i Vatikan. Neki su poljubili ruku papi, zahvalni što Crkva ćuti i ne osuđuje njihovu amoralnost. Znaju da nema ništa od onoga što piše u Starom zavetu – „Ko se boji Boga, izbaviće se od svega“. Takvi su uvereni da mogu i samog Boga da kupe. Ne, oni nikada neće znati niti osetiti božansku ljubav, jer se takva ljubav ne kupuje. Parama se može ublažiti nesigurnost, strah od života, no ne može se kupiti ljudska duša.
   Filozofi, kao i svi oni koji razmišljaju, pitaju se kako dalje: da li umesto kapitalizma treba tražiti neki drugi sistem? No, nikako da se pritom sete istine – da je prema Isusovom moralnom načelu kapitalizam đavolska težnja ka imanju što više materijalnog, što je sasvim suprotno od težnji ka produhovljenju, oboženju. Uоstalom, kapitalizam počiva na sedam smrtnih grehova, što je suprotno od deset Božjih zapovesti. Jedan od grehova je pohlepa kao pokretačka sila kapitalizma. A pohlepa je sociopatološka kategorija. A kada postane opsesija, to je psihijatrijski problem. Evo kako je stručno opisano stanje pohlepe: „To je osećaj praznine koju ne možete ničim da popunite, osećaj velikog nezadovoljstva. Pohlepu možete da doživite i kao osećaj da niste kompletni. To je potraga za celinom i manifestuje se kao potraga za uspehom, slavom, pažnjom, potvrđivanjem od strane drugih. Možda tragate za sudbinskom vezom, uspešnijom karijerom ili kupujete nove igračke. U svakom slučaju, to što pokušavate nikad neće doneti zadovoljavajuće rezultate. Ako opet pokušate, možda kupite drugi auto jer mislite da je bolji, možda promenite partnera jer mislite da vas sadašnji nije dostojan. Ova potraga je beskonačna i postoji samo jedno rešenje. Žudnja i pohlepa nastaju samo onda kad vas je Ego obuzeo i kada ste odsečeni od Višeg Ja. U redu što tražite, ali nikada nećete naći rešenje osim u sebi. Okrenite se ka unutra, vaš put je blokiran Egom. On onemogućava jasnu viziju i treba ga odstraniti ako želite da budete kompletni. Kompletni ste samo kada ste povezani sa Višim Ja. Ova veza je korak na putu ka Bogu. Jedina ljubav i potvrda za kojima tragate dolaze iznutra. Kada ih pronađete u sebi imaćete ih i spolja.“…

2. Prodose skoro 2.500 godina od grckih filozofa koji su jos mnogo pre Isusa tacno definisali sta je dobro a sta zlo, ali covek se ne promeni ni za jotu! Dakle, ima nesto zlo u svakome od nas za koje ocigledno vecina nije spremna ni da sazna a kamoli da ga kontrolise. Prodose i robovlanistvo i feudalizam i kapitalizam i socijalizam a nista se ne promeni. Kad bi samo svako bar pokusao da cini dobro koliko moze u drustvu bi to vec bilo divno! ali velika su iskusenja narocito u danasnjem kazino kapitalizmu. Covek definitivno nazaduje u duhovnom pogledu pri cemu uopste ne lamentiram ni za kraljevinom ni za hriscanstvom a ponajmanje za crkvom! Tuzno!