Kostić: Deklaracija o opstanku srpskog naroda bez SANU

– Lično sam ubeđen da je to proces koji nadmašuje trenutak bilo koje deklaracije. Neće jedna deklaracija, bilo kakva i bilo kojih umnih ljudi rešti problem, ukoliko to kao društvo ne počnemo zajedno da sređujemo – izjavio je danas predsednik SANU Vladimir Kostić, odgovrajući na pitanja novinara okupljenih u Akademiji povodom otvaranja Audio-vizulnog arhiva i Centra za digitalizaciju.

Što se tiče „unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji“, prema Kostićevim rečima, SANU stoji iza izjave svog generalnog sekretara da „kao nacionalna institucija oseća čast da učestvuje u svim razgovorima koji se tiču države i građana“ i da ovu temu više neće komentarisati dok ne dobije zvaničan poziv za taj razgovor, o čijim detaljima ništa ne zna.

– Mi smo za ozbiljan demokratski dijalog, pod uslovom da postoji nulta tolerancija za različito mišljenje, jer je bez toga razgovog je nemoguć – rekao je Kostić, napominjući da Akademija može da da stručno mišljenje o demografskim kretanjima i umetničkoj baštini na KiM.

Na pitanje kako će SANU reagovati ako politički potezi vlasti obesmisle najavljeni dijlog i pretvore ga u aminovanje njenih odluka, Kostić je odgovorio da „Akademija u svojoj istoriji nikad nije aminovala nešto što se od nje traži i da neće odstupiti od tradicije“.

Akademik Kostić i kopredsednici Odbora za Audio-vizelni arhiv i Centra za digiralizaciju SANU Radoslav Zelenović i akademik Aleksandar Kostić, najavili su juče da će u zgradi u Knez MIhailovoj ulici broj 36, prekoputa sedišta Akademije, 15. septermbra početi radovi na uređenju prostora tog centra i arhiva. Reč je adaptaciji dva sprata sa filmskom dvoranom, za koju je tender zatvoren – posao je dobio konzocijum od pet firmi. Kako je rečeno, za prvu fazu radova Vlada Srbije obezbedila je sredstva za dve isplate po miliona evra na tri godine. Arhiv će biti otvoren u decembru, ali će početi s radom u prvoj polovini 2018. godine. Jedan od prvih zadataka na stvaranju audio-vizelnog arhiva SANU biće digitalizacija celokupne građe koja se čuva u njenim arhivama, bibliteci i drugim prostorima ne samo u Beogradu, nego širom Srbije. Među prvim dokumentima koji će biti digitalizovani su Novine serbske, radovi Vuka Stefanovića Karadžića i 850 negativa prvog srpskog foto-reportera Riste Marjanovića.

Kostić je predtstavio i plan manifestacija SANU do kraja godine, ukupno 79 programa.

Boja propadanja

– O digitalizaciji smo počeli da razmišljamo čim su nas obavestili da su dokumenta nulte kategorije – od neprocenljivog značaja počela da menjaju boju – dobijaju boju propadanja. Stanje pojednih arhiva, poput onog u Sremskim kalovcima, koji pripada SPC, ali je na staranju SANU, takvo je da se osećam kao zločinac koji ne radi svoj posao, jer dokumenta isijavaju nebrigu – rekao je Vladimir Kostić. U SANU smatraju da sada „poslednja prlika da država donese dugorčnu stratgiju za sistematičnu zaštitu kulturne baštine“.