Kostić: Ne smemo dozvoliti da Srbija bude Atlantida 1Foto: Stefana Savić

Spadamo među stare nacije, jer je prosečna starost građana oko 43 godine, a ako odmah krenemo sa neophodnim merama prvi efetki će se videti tek u intervalu od deceniju i više, rečeno je danas na konferenciji „Ka boljoj demografskoj budućnosti Srbije“.

Smatram da negativna demografija u Srbiji postaje njen najveći problem, iz kojeg prostiču svi drugi, naglasio je predsednik SANU Vladimir Kostić, napominjući da je ovaj skup u u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti organizovan za velikom zabrinutošću, ali i nadom da će biti pokretački.

Prema njegovim rečima, i ranije je bilo inicijativa da se zaustavi negativni demografski trend, koje su „nestajale kao u pesku“, ali se ne sme odustati od ovog „mukotrpog i odogovornog posla“.

Ne smemo dozvoliti da priča o Srbiji bude priča o Atlantidi, rekao je Kostić povodom nekih ocena da će se srpski narod teško oporaviti od bioloških udara koje je doživeo kroz istoriji.

Iznoseći zastrašujuće brojke, on je rekao da se u Srbiji od 2002. do 2014. broj stanovnika smanjio između 367.000 i 422.000, pre čemu je migraciona komponenta tome doprinela između 15 i 26 odsto.

Srbija svage godine na 1.000 stanovika gubi pet stanovnika, upozorio je Kostić, naglasivši da je negativni demografski trend civilizaciji problem, poznat i kao kriza evroskog načina života.

Đavo je došao po svoje na različitim meridijanima i kuca na vrata, a domaćina je zatekao naspremnog, u pidžami, rekao je Kostić.

Prema njegovim rečima, bauk negativnog demografskog trenda kruži Evropom.

Ministar bez porfelja zadužen za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović je rekla da je Srbija po starosti stanovnika šesta u Evropi.

Prema njenim rečima, država je 2008. godine sačinila strategiju kako bi se taj trend zaustavio, ali je izostala njena primena, tako da će se sada pristupiti reviziji.

Đukić Dejanović je precizirala da su planarni pilot projekti u četiri opštine u različitim krajevima Srbije, kako bi svaka sredina iznedrila svoje mehanizme i stimulativne mere za podsticanje rađanja.

Mere će, kako je rekla, biti razlitiče i imaće i lokalni karakter.

Đukić Dejanović je ukazala da je ekonomski faktor jedan od elementarnih stimulansa, ali je dodala da sličnu demografiju imaju i zemlje sa mnogo boljim standardom.

Ne možemo ovo gledati samo kroz prizmu ekonoskog stanja porodice, rekla je Dejanović. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari