Kostolac je primer dobre prakse

Pouka je da se može i mora bolje i efikasnije delovati. Elementarne nepogode, sa enormnom i do sada nezabeleženom količinom padavina tokom maja, jula i septembra ove godine, koje su zahvatile Srbiju, ostavile su velike posledice na mnoga postrojenja „Elektroprivrede Srbije“, a nisu miomišle ni Kostolac. Najveće posledice su u Rudarskom basenu „Kolubara“, a što se tiče PD „TE-KO Kostolac“, zabeležene na površinskom kopu „Drmno“.

Rudari kopa „Drmno“ su se našli u jednoj neuobičajenoj, potpuno novoj i veoma teškoj situaciji, kako u iznalaženju rešenja za sanaciju posledica, tako i u obezbeđivanju uslova za nastavak proizvodnje u novonastaloj situaciji. Ipak, za samo nekoliko dana nađeno je i realizovano tehničko rešenje za nastavak proizvodnje uglja na kopu „Drmno“. Paralelno su sagledavane opcije i rešenja kako i na koji način ispumpati oko 1,5 miliona kubika vode, osloboditi se velike količine mulja, izvući zarobljenu rudarsku mehanizaciju i opremu, a potom je i popraviti.

Sagledavši sveukupnu situaciju i moguća rešenja, krenulo se u borbu sa posledicama vodene stihije. Danonoćni rad i veliko požrtvovanje počeli su da daju rezultate. – Moram da pohvalim kolege iz Kostolca, koji su predanim radom i intervencijama u katastrofalnim uslovima učinili sve, uz ulaganje popriličnih finansijskih sredstava, da se kop „Drmno“ što pre vrati u pređašnje stanje – kaže dr Vladimir Pavlović, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. – Kostolac je primer dobre prakse. Na PK „Drmno“ se rudarska mehanizacija izvlači iz mulja nakon ispumpavanja vode, a u tu situaciju će ljudi iz „Kolubare“ doći nakon ispumpavanja vode. Sasvim je logično da se kostolačka rešenja mogu primeniti kao dokazana u praksi i u „Kolubari“. Problem izvlačenja rudarske mehanizacije iz mulja, kao i njegovo uklanjanje veliki su problem.

Stručnjaci iz Kostolca su pokazali da smo mi u našoj branši vrlo inovativni i spremni za dobra i kvalitetna rešenja. Veoma je važno i što se uporedo sa sanacionim merama krenulo i sa preventivnim aktivnostima da se ovakva situacija ne ponovi ili barem ne u ovakvom obimu.

Pavlović kaže i da je dobro što se uporedo sa radom na terenu izrađuje i projektna dokumentacija. To znači da se svi radovi izvode pod potpunom inženjerskom kontrolom. O tome da li nedostaju potpune i jasne procedure za postupanje u ovakvim kriznim situacijama izazvanim elementarnim nepogodama profesor Pavlović kaže i da je na ovogodišnjem Međunarodnom savetovanju o površinskoj eksploataciji bilo reči o tome da u kriznim situacijama nije baš bilo sve jasno kako, kada i na koji način postupiti. -Ovo je pouka da se može i mora bolje i efikasnije delovati. Da bi se efikasnije delovalo, moraju postojati jasne i precizne procedure, kako i na koji način treba delovati u ovakvim situacijama, smatra dr Pavlović. – Onda je svima u hijerarhiji odlučivanja sve jasno i nema nikakvih dilema šta i kada treba nešto uraditi. To će svakako uticati na smanjenje rizika u ovakvim situacijama, ali i na obim ukupnih posledica.

Usaglašeni stavovi

Kop „Drmno“ pokriven je svom potrebnom projektnom dokumentacijom. Međutim, postoji problem u dinamici izgradnje. Sa pojedinim predviđenim objektima se kasni, a neki od njih nisu ni započeti. To su objekti za dubinsko predodvodnjavanje kopa, kaže dr Pavlović. – Razlog treba tražiti u nedostatku velikih finansijskih sredstava za realizaciju investicionih objekata u sektoru rudarstva. Sada se radi na inoviranom projektu dubinskog odvodnjavanja kopa „Drmno“ sa žešćim pristupom. Usaglašeni su stavovi sa kolegama iz Kostolca da se sve što se inoviranim projektom bude predvidelo i izgradi. Na taj način se obezbeđuje dugoročan i stabilan rad kopa „Drmno“. To je jedan efikasan i zreo pristup u sagledavanju problema i celokupne situacije.