Koštuničin cilj nezavisnost RS

Sve veće nacionalističko rivalstvo gura Bosnu i Hercegovinu u najakutniju krizu od završetka rata, 1995. godine, koja bi uskoro mogla dodatno da se zaoštri zbog sličnih napetosti na Kosovu, komentar je koji je londonski Fajnenšel tajms (FT) objavio u jučerašnjem izdanju.
„Ljudi na Zapadu žele da veruju da je u BIH sve u redu i da stvari idu pravim tokom. Ovo nije pravi tok. Ovo je godina sa najviše razočaranja od Dejtona“, rekao je za FT jedan od zapadnih diplomata u Sarajevu.
Jedan od najvećih rizika jeste, prema oceni FT, da kosovski Albanci narednog meseca proglase jednostranu nezavisnost što bi bosanske Srbe moglo da podstakne da održe referendum o odvajanju od ostatka zemlje. Odvajanje RS i reakcija bošnjačko-hrvatske federacije, prema diplomatama, bilo bi posebno opasno zbog velike količine oružja, oko 30.000 tona, smeštenog u skladišta koje niko ne čuva, i zato što više stotina hiljada ljudi drži oružje u svojim kućama.

Moguć ruski veto na produženje mandata Euforu

Sarajevo – Sarajevski Dnevni avaz piše da se očekuje da će Savet bezbednosti produžiti mandat Eufora u BIH, ali da se ne isključuje mogućnost da Rusija blokira takvu odluku. Pozivajući se na diplomatske krugove u BIH, list prenosi da su ruski predstavnici već upozorili neke ambasadore zapadnih zemalja u BIH da svoj konačni i zvanični stav prema produžetku mandata Eufora Rusija „neće iznositi pre sednice na kojoj će se o tome odlučivati“.

Prema pisanju lista, o mogućnosti da Rusija iskoristi pravo veta kao politički pritisak na zapadne zemlje u dogovorima o statusu Kosova i različitim stavovima prema ulozi Visokog predstavnika u BIH do sada su javno upozoravali nemački članovi Evropskog parlamenta. Visoki predstavnik Miroslav Lajčak ranije je izjavio da ne očekuje ruski veto u Savetu bezbednosti.

Iako niko ne predviđa ponavljanje događaja s početka devedesetih godina prošlog veka, jedan diplomata sa dugogodišnjim iskustvom na Balkanu kaže da je „situacija teška i svakim danom sve gora“. Zapadne diplomate takođe navode da je neizvesno i da li će Rusija, nezadovoljna politikom Zapada na Kosovu i povodom drugih evropskih bezbednosnih pitanja, podržati produženje mandata Eurofora koji ističe 21. novembra.
Evropski zvaničnici polako shvataju, zaključuje Fajnenšel tajms, da obećanja o mogućem približavanju Evropskoj uniji, u zamenu za sprovođenje političkih i ekonomskih reformi, u BIH nemaju nikakvog efekta.
List podseća da je nakon pokušaja visokog predstavnika međunarodne zajednice u BIH Miroslava Lajčaka da ojača federalne institucije, premijer bosanske vlade Nikola Špirić podneo ostavku, dok je premijer Srbije Vojislav Koštunica kritikovao poslednje mere visokog predstavnika.
„Minimalni cilj Vojislava Koštunice jesu Dejtonski sporazum i očuvanje Republike Srpske. Njegov maksimalni cilj jeste nezavisnost Republike Srpske“, ocenio je jedan zapadni diplomata za Fajnenšel tajms.