Dok gledamo šta se u poslednje vreme gradi u Beogradu, nameće se pitanje ko donosi urbanističke odluke u ovom gradu, odluke koje imaju ozbiljnu kulturološku pozadinu i posledice.
Koji su to modeli i slike grada koje ljudi koji vode prestonicu imaju pred sobom? Po povratku iz Barselone gradski menadžer i sekretar za saobraćaj su došli na ideju da se rekonstruiše Ulica kneza Miloša i da se ispod nje napravi garaža. Ono što je interesantno u njihovom predlogu, zbog čega bih ja oborio studenta „kao keglu na kuglanju“, je objašnjenje „da se poveća prohodnost ulice“. Na taj način što će umesto pet traka, po sredini staviti ostrvo sa zelenilom. To su neozbiljne stručne priče koje kod nas funkcionišu- rekao je arhitekta Bojan Kovačević, predsednik Akademije arhitekture Srbije, na sinoć održanoj stručnoj tribini inicijative „Pešaci nisu maratonci“, na temu pretvaranja centra grada u pešačku zonu.
Naglašavajući da urbanistički projekti rađeni u gradu poslednjih godina nisu potkrepljeni nikakvom stručnom argumentacijom, on pita „koja je to sumanuta potreba da se naglasi turistička atraktivnost grada“.
– Čelnici grada govore da je nešto dobro jer će privući turiste. Najbolje da se mi iselimo, a da ovde ostanu turisti i oni koji vode grad. Realnost oko nas je takozvana „diznilendizacija grada“. Po sredi je i zamena teza između toga šta je javni interes a šta javni uvid. Ne znači da ako je plan negde bio okačen, da je on i u interesu građana. Kada pratimo šta se dešava u gradu ima se utisak da su sinoć neki loši đaci spremali ispit. Hvatamo nadležne u nepromišljenim rešenjima koja se stalno menjaju – rekao je Kovačević i upozorio da se greške u prostoru ne daju ispraviti, te da se „može raspravljati da li je pešačka zona stručni gaf ili namera da se obesnaži istorijski centar Beograda.“
Profesor Pravnog fakulteta Dušan Rakitić podsetio je u kojim će delovima planirana pešačka zona ostati izolovana i, kako kaže, opasna za život.
– U tom delu grada žive ljudi kojima neće moći da priđu kola hitne pomoći ili vatrogasci. Čitavi blokovi biće zatvoreni za saobraćaj, a struktura je takva da je u pitanju zona stanovanja, poslovnih objekata, ugostiteljskih radnji- objasnio je Rakitić.
On je istakao i preblem nedavno rekonstruisane garaže Obilićev venac, koja je najfrekventnija i trenutno jedina garaža u centru, kojoj se zatvara pristup sa jedne strane. Originalno projektovana sa dva ulaza baš zbog specifične unutrašnjosti, iako sada proširena, neće moći da spreči stvaranje ogromnih gužvi u Maršala Birjuzova.
Rakitić je izneo i već poznate argumente protiv zatvaranja Vasine ulice i Studentskog trga kao i preusmeravanja trolejbusa u Francusku, kao i problem nedostatka ogromnog broja parking mest, koji će se, kako tvrdi, samo uvećati daljim zatvaranjem grada. On je napomenuo i da gradski čelnici, umesto da ponude stručna objašnjenja za projekte poput ovog, „čim se pojave argumenti protiv zatvaranja Studentskog trga, potežu Borisa Podreku i spomenik Zoranu Đinđiću“.
Da se urbanistički projekti u gradu rade bez učešća struke, ponovio je i profesor Saobraćajnog fakulteta i nekadašnji član Gradskog veća zadužen za saobraćaj Milan Vujanić.
– Pešačka zona treba da bude umerena. Koji je razlog da pešačka zona, koju već imamo, bude veća? Pitanje je koje je rešenje nama dostupno i potrebno. Koje će probleme to rešiti ljudima koji tu stanuju, koje će probleme smanjiti, a da im ne nanosi nove? Šta se time dobija a šta gubi. Niko nije uradio „kost benefit“ analizu, od nadležnih nisam čuo argumente „za“. Struka bi trebalo da im da dovoljno jake i neoborive argumente koje neće moći da zaobiđu. Zabraniti ljudima da dođu do kuće automobilom je socijalni problem – zaključio je Vujanić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
