Kovačević (RZS): Nikezić izmišljotinama blati državnu statistiku

On je, u reagovanju na saopštenje Nikezića, u kome je navedeno da zvanična statistika u Srbiji falsifikuje podatke o ekonomskim rezultatima, rekao „da je u više navrata dokazano da je Nikezić neznalica“.

„Iako smo mu u više navrata dokazali i pokazali da je u stručnom, ekonomskom i statističkom (a i političkom) pogledu Nikezić neznalica i lakrdijaš, on svojim izmišljotinama i teorijama zavere o falsifikovanju i fabrikovanju podataka RZS-a uporno igra na kartu bezočne diskreditacije i blaćenja državne statistike“, naveo je Kovačević.

Dodao je da je Nikezić novom izjavom, potvrdio njegovu raniju dijagnozu da je „reč o politički ostrašćenom, priučenom ekonomisti i demagogu sa značajnim ‘rupama’ u znanju jer ne razlikuje nominalni i realni rast, ne poznaje statističke metodologije obračuna stopa rasta pojedinih delatnosti i bruto domaći proizvod (BDP)“.

Kovačević je naveo da Nikezić jedino može da računa na rupe u sećanju jednog dela javnosti, a da tu javnost podseća da je reč o „velikanu“ koji je svoju ekonomsku „ekspertizu“ pokazao kao državni funkcioner u periodu sunovrata srpske privrede i državnih finansija 2008–2012. godine,“kada je Srbija bukvalno dovedena na ivicu bankrotstva“.

„U to vreme, srpska privreda je beležila neslavne, negativne rekorde u gotovo svim ekonomskim pokazateljima uključujući i inflaciju. Prosečna godišnja inflacija 2011. iznosila je 11 odsto, a u aprilu iste godine međugodišnja inflacija (mesec tekuće na mesec prethodne godine) bila je čak 14,7 odsto“, naveo je Kovačević.

O tome, kako je rekao, koliko smisla ima Nikezićeva konstatacija „‘da cene divljaju’, u okolnostima kada je prolazna i umerena inflacija posledica prilika na svetskim tržištima i u najrazvijenijim zemljama, nema nikakvog objektivnog aspekta, već provejava nešto kao radovanje zamišljenom scenariju propasti“.

„Želja da zemljom zavlada beda, hiperinflacija, haos i prestranak proizvodnje karakterišu javne nastupe ovog ekonomiste“, naveo je Kovačević.

Dodao je da iščuđavanje Nikezića nad visokim indeksima delatnosti usluga (ugostiteljstva i saobraćaja pre svega, koje su bile snažno pogođene pandemijom u 2020. godini) razotkriva njegovo elementarno nepoznavanje logike indeksnih brojeva i načina njihovog obračuna.

Vraćanje tih delatnosti na predpandemijske nivoe iz 2019. godine, prema njegovim rečima, odbacuje visoke indekse rasta u 2021, znatno veće od njihovog pada u 2020., jer je i osnovica za njihov obračun (2020. godina) niža.

„Što se tiče građevinarstva, ako je zbunjen visokim stopama rasta i ako nije primetio mnogobrojna gradilišta i kranove oko sebe, Nikezić ne bi trebalo da iznova zbunjuje i obmanjuje javnost svojim neznanjem i nepoznavanjem statističke metodologije obračuna stopa rasta u građevinarstvu na koje, kako smo u više navrata objasnili, ne utiču njegove izmišljotine o ‘naduvanim’ cenama građevinskih radova“, naveo je Kovačević.

Dodao je da „građevinsku industriju ne čini samo javna infrastrukura, koja inače ne sačinjava, kako Nikezić kaže, najveći deo građevinskih poslova, već oko polovine, dok drugi deo čini, ništa manje značajna i takođe zahuktala, izgradnja stambenih i nestambenih objekata koja je u 2021. zabeležila zanačajan rast od oko 13 odsto“.

Kovačević je rekao da je Nikezić sklon paušalnim zaključcima i tvrdnjama, bez uvida u javne dokumente, kakav je, na primer poslednje saopštenje objavljeno na veb-sajtu RZS-a od 31. decembra 2021. pod naslovom „Indeksi industrijske proizvodnje, novembar 2021“, u kome mogu da se vide indeksi rasta za 11 meseci 2021. godine u sektoru rudarstva, po oblastima i gde stoji da je, na primer ekspoloatacija uglja zabeležila pad od 6,7 odsto.

„Кada bi Nikezić više pažnje obratio na to, za značajan rast proizvodnje u rudarstvu ne bi rekao da „… u ovom trenutku ne znamo da li je to posledica kopanja blata i jalovine za termoelektranu ‘Nikola Tesla’ (TENT) u Obrenovcu…Iz podataka u saopštenju nedvosmisleno je jasno da se rast u rudarstvu, u najvećoj meri, duguje Borskim rudnicima“, naveo je Kovačević.

Nikezić, kako je rekao Kovačević, bolje od državne statistike zna kolike su ‘realistične’ cene dobara i usluga u Srbiji, indeksi i stope rasta pojedinih delatnosti ali, uz „dužno poštovanje prema ovom ekonomskom geniju, mi (RZS) i dalje moramo da se držimo podataka sa terena koje prikupljamo našim statističkim istraživanjima i iz drugih izvora podataka kao što su Poreska uprava, Carina, Agencija za privredne registre na osnovu kojih i obračunavamo naše stope rasta i indekse“.

Direktor RGZ je dodao da za Nikezića kao da ne postoje međunarodne institucijde koje nadziru, objavljuju i brinu o kvalitetu zvaničnih nacionalnih podataka i nacionalnih institucija koje te podatke proizvode.

„Postaviti se kao sudija iznad čitavog sistema koji funkcioniše u piramidi međunarodnih standarda i institucija, više je od nadobudnosti čak i kada bi se radilo o vrsnom stručnjaku u ovom sistemu, a ne o laiku koji nije razumeo da biti ekonomista, makar i ne samo po diplomi, ne znači biti i statističar ili stručanjak za nacionalne račune“, naveo je Kovačević.

Nikezić je u jučerašnjem saopštenju naveo da „dok je energetski sistem u raspadu, država prezadužena, privreda u neizvesnosti, cene divljaju, a narod grca u siromaštvu, zvanična statistika nastavlja da fabrikuje podatke i falsifikuje rezultate“.

Statistika je, kako je naveo je Nikezić, objavila da je u 2021. godini ostvaren rast građevinarstva od 17,1 odsto, a kako je poznato da većinu građevinskih poslova čine državni infrastrukturni projekti, koji po pravilu imaju dva-tri puta veće cene od tržišnih,“jasno je da naduvane cene građevinskih radova ulaze u bruto domaći proizvod (BDP) i kreiraju lažnu sliku o njegovom rastu“.

On je naveo da se u ovom trenutku ne zna da li je“ogroman rast rudarstva posledica kopanja blata i jalovine za termoelektranu ‘Nikola Tesla’ (TENT) u Obrenovcu, koja je dovela do kolapsa proizvodnje struje, ili prekomerne eksploatacije bakra u Boru“.