Ković se od tužbi za uvrede brani pravom na slobodu govora

Na glavnom pretresu pojavili su se optuženi Miloš Ković i zamenica njegovog branioca, kao i advokati tužitelja.

Odbrana je tražila odlaganje zbog odsustva Kovićevog branioca Dušana Stojkovića koji je bio sprečen da prisustvuje jer se nalazi na kućnom lečenju posle hospitalizacije zbog oboljenja od korona virusa.

Ovaj zahtev sud nije uvažio jer je na ovom pretresu Ković trebalo samostalno da iznese odbranu.

Predmet tužbe su navodi koje je Ković davao u nekoliko dnevnih i nedeljnih novina o pomenutim profesorima – da učestvuju u pisanju „NATO istorije“, „haške istorije“, da „vrše progon“ neistomišljenika sa Filozofskog fakulteta, kako njega, tako i drugih kolega, uz Kovićeve optužbe da su Stojanović, Ljušić, Samardžić i Stanković, deo „tanke većine koja se klanja sili i novcu“.

Miloš Ković je u svojoj odbrani istakao da su sve reči koje mu se tužbom stavljaju na teret izvučene iz konteksta, da se radi o njegovim kritikama tumačenja istorije od strane pomenutih profesora a ne o ličnim uvredama.

On je naglasio da je ovakvoj raspravi mesto u okviru istorijske struke a ne na sudu i ponovio da on ima slobodu da iznese svoj stav i mišljenje.

– Ja branim struku i slobodu javne reči. Ovde je reč o tome kakvu ćemo istoriju pisati i o našoj slobodi da o istoriji raspravljamo. Dakle, ukoliko neko zastupa istoriju, bilo ona NATO ili nacionalistička, da svako ima slobodu da je nazove pravim imenom, bez prelaženja bilo kakvih granica pristojnosti. O ovakvim stvarima raspravlja se u javnosti, u stručnim časopisima, ne u sudnici. Ovde je reč o sudskom progonu. Više puta sam zatražio da pokažu gde sam ih uvredio. Govorio sam isključio o idejama, nigde o ličnostima, naveo je Ković za list Danas nakon suđenja.

Dubravka Stojanović, jedna od podnosilaca tužbe za Danas je rekla da se radi o zloupotrebi slobode govora i direktnim uvredama i da se nada da će i sud to uvideti.

– Ako danas u Srbiji neprekidno u medijima ponavljate da su određene osobe „NATO sluge“, predstavnici „haške istoriografije“ i da se klanjaju „sili i novcu“ vi ste zalepili stigmu na te ljude. To nije nikakva diskusija, a nije čak ni mišljenje nego opasna etiketa, kojom se ti ljudi delegitimišu. Tako se otvara i opasnost od fizičkog napada na tako „opasne interesne grupe“, istakla je ona.

Četvoro profesora podnelo je osam tužbi, četiri krivične i četiri parnične, po kojima se vodi objedinjeni postupak i traži odšteta od milion dinara svakome zbog nanetih uvreda.

Na sledećem ročištu koje je zakazano za 18. januar 2021. advokati tužbe trebalo bi da postavljaju pitanja optuženom.

Zanimljivo je i to što je Ković iste kritike izneo na račun rada kolega koji se po svom društvenom angažmanu i kritici značajno razlikuju.

Kako Dubravke Stojanović, tako i Vlade Stankovića koji je profesor na katedri za vizantijske studije i ne bavi se istorijskim pitanjima o kojima Ković govori, ali i Radoša Ljušića, koji je pored profesure bio i član Srpske napredne stranke.

Novinari „višak“ u sudnici zbog epidemije

Pre početka suđenja došlo je do rasprave sudije i publike i medija kada je sudija ukazao da u sudnici ima više ljudi nego što je preporučeno epidemiološkim merama i savetovao da bi javnost trebalo da napusti sudnicu, ističući da je svestan da javnost ima pravo da sluša suđenje. Sudija nije znao koliko tačno ljudi može da boravi u sudnici s obzirom da to nije istaknuto, ali je naglasio da je svakako više prisutnih nego što je poželjno. Kao javnost suđenje su pratili i poznanici Miloša Kovića od kojih jedan nije želeo da napusti sudnicu, dok je drugi posle apela medija ustupio mesto novinarki Danasa.