Da li bi Srbija trebalo da nabavi najnovije vakcine protiv kovida i koliko su u opasnosti građani od tek pristigle varijante korona virusa?

Komentarišući dinamiku razvijanja situacije u vezi sa kovidom i vakcinama, prof. dr Radan Stojanović sa Katedre za farmakologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu kaže za Danas da nije iznenađen razvojem unapređenih vakcina koje u sebi sadrže agense novih podvarijanti dominantnih sojeva korona virusa.

– U početku pandemije bio je potreban kolektivni pristup situaciji koji je podrazumevao što više vakcinisanih ljudi u što kraćem vremenskom periodu da bi se postigao takozvani kolektivni bedem protiv novog virusa. U međuvremenu, svi smo došli u kontakt s korona virusom. Ili smo se vakcinisali ili smo preležali infekciju. Tako smo stvorili određeni imunitet na kovid koji je za većinu ljudi dovoljna zaštita od težih oblika bolesti, hospitalizacije i smrtnog ishoda – objašnjava prof. dr Stojanović.

Prema njegovim rečima, u ovoj fazi pandemije „treba nam individulni pristup, a to znači da zaštitimo ranjive kategorije stanovništva od kovida“.

– To su građanke i građani koji su stariji od 65 godina, hronično oboleli od, na primer, kardiovaskularnih bolesti, dijabetetsa, onkološki pacijenti… S druge strane, kada su u pitanju nove unapređene vakcine moramo znati odgovore na određena pitanja. Jedno od njih jeste koliko je puta određena osoba dosad bila vakcinisana, da li je u poslednjih šest meseci primila neku od vakcina ili preležela bolest. Glavno pitanje je, naravno, odnos koristi i rizika od primanja vakcina jer, kao što svi znamo, svaka vakcina nosi sobom određeni rizik – objašnjava on.

Kako sagovornik Danasa dodaje, on ne vidi razlog da se sada vakcinišemo na nekoliko meseci protiv kovida, cilj je da to bude jednom godišnje.

– Logično, trebalo bi i Srbija da nabavi određene količine novih vakcina za već pomenute građanke i građane koji spadaju u rizične grupe. Da li će to da se desi jeste pitanje za nadležne u državi koji bi na osnovu relevantnih podataka procenili šta bi trebalo da urade. U ovom času ne mogu da preciziram  da li je ova nova podvarijanta soja omikrona EG.5 značajnija od drugih ili da li daje težu kliničku sliku, ali svakako, trebalo bi da postoji oprez – ističe prof. dr Stojanović.

Podsetimo, Institut za javno zdravlje Vojvodine saopštio je 6. septembra da je potvrdio prisustvo podvarijante omikrona EG.5 (nazvane Eris) na teritoriji Južnobačkog okruga.

– Centar za virusologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine je identifikovao prisustvo ove varijante korone analizom genoma virusa SARS-CoV-2 metodom sekvencioniranja nove generacije, iz uzorka biološkog materijala obezbeđenog 30.08.2023. godine, u okviru rutinskog nadzora nad kovidom – navodi se u saopštenju Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Svetska zdravstvena organizacija SZO ranije je kazala da EG.5 podvarijanta ne predstavlja veliku opasnost po javno zdravlje i da nema dokaza da izaziva teže oblike bolesti u poređenju sa drugim sojevima koji cirkulišu u ovom trenutku.

Istovremeno, Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) juče je odobrila upotrebu unapređenih vakcina protiv kovida koje su pokazale efikasnost u odbrani od rasprostranjenih varijanti omikron soja.

To znači da bi njihovo korišćenje moglo početi krajem septembra.

Kako je objavljeno, FDA je dala zeleno svetlo za upotrebu vakcina efikasnih protiv varijante KSBB.1.5, čiji su proizvođači Fajzer/Bajontek i farmaceutska kompanija Moderna.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zdravlje na prvom mestu“. Projekat se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za informisanje i telekomunikacije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.