Kovid je tu – Šta čekamo? Koga čekamo?

Sve su to pitanja koja su se, kao onomad onaj superćelijski oblak, odjednom nadvila nad našim glavama posle duže pauze. I to izgleda samo u medijima. Jer ako sad bacite pogled kroz prozor videćete privid normalnosti, kao da pandemije nije ni bilo.

Ipak, da situacija nije najnormalnija govore činjenice da su zdravstvene ustanove počele da zatvaraju svoja vrata posetiocima, oboleli moraju da nose maske, a oni kojima se sprema operacija i da donesu negativan PCR test, baš kao i u jeku pandemije.

Škole se još ne izjašnjavaju, dok pojedini infektolozi, epidemiolozi, imunolozi pokušavaju da objasne šta se dešava. Od toga da je kovid sistemska bolest, udara na sve organe i sisteme organa, da je odgovorna za pravljenje mikrotrombova u malim krvnim sudovima, kao i da mladi ljudi koji su preležali bolest ne bi trebalo da rade teške fizičke poslove neko vreme.

Istovremeno, da može da izazove takozvani postkovid, da vakcine koje imamo nisu najdelotvornije na aktuelne podsojeve, da bi trebalo da nabavimo ove najnovije, američke, koje će se za neki dan pojaviti na tržištu. S druge strane, čujemo i da ova varijanta virusa ne izaziva tešku kliničku sliku.

Svi, ipak, dodaju da je oprez neophodan, posebno onih ljudi koji spadaju u takozvane rizične grupe. Neko ko je pao s Marsa pitao bi nas:“Šta čekate, zašto nešto ne preduzimate?“ Dok ne nađemo odgovor na to pitanje, podsetila bih na činjenicu iz decembra 2019.

Na agencijama se pojavila vest da je u nekom tamo dalekom Vuhanu prijavljeno osam ili devet slučajeva atipične upale pluća. Posle je sve ušlo u planetarnu istoriju.

Zato, i da ne znamo ama baš ništa iz virusologije, infektologije, epidemiologije, imunologije, ipak smo naučili šta bi trebalo da radimo. Posebno oni čije je članove porodica kovid ubio, ali i oni koji su ga i sami imali.

Ili neka nam neko iz države kaže da je sve sada u potpunosti okej i preuzme odgvornost po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.