„Tek očekujemo veći broj obolevanja, ne samo od kovida“: Ponovo nedeljni izveštaji o broju zaraženih od korone

Kako za Danas prenosi Slavica Maris, specijalista epidemiologije i načelnica Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u toj instituciji, smatra se da je taj broj i veći s obzirom na to da se mlađe osobe, koje imaju blažu kliničku sliku, ne javljaju lekaru i ne testiraju.

Klinička slika

„Klinička slika obolelih se kreće od lakše do srednje teške. Od simptoma dominiraju povišena temperatura, koja obično ne prelazi 38 stepeni, gušobolja, može i glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima. Ali, često imamo slučajeve da inficirani imaju mučninu i dijareju, odnosno gastrintestinalne simptome. Uočavamo da se broj pozitivnih u odnosu na testirane polako smanjuje. On je pre tri nedelje iznosio 33,7 odsto, a prošle nedelje 26,8 odsto. To može ići u prilog činjenici da su u opticaju i neki drugi virusi, a ne samo korona virus koji zaista dominira“, naglašava naša sagovornica dodajući da se sada izoluju i rinovirusi i adenovirusi, ali u znatno manjem broju nego što je to korona virus.

„Istakla bih i epidemijsko širenje kovida, naročito u zdravstvenim ustanovama. Jer tokom avgusta do današnjeg dana, ukupno je registrovano 13 epidemija uzrokovanih koronom, sa 102 obolele osobe. Od tog broja, 11 ih je registrovano u zdravstvenim ustanovama, dok su dve u ustanovama socijalne zaštite. Od tih 13 epidemija, devet ih je registrovano u avgustu, a četiri u septembru, tokom prethodne dve nedelje“, kaže Maris.

Prema njenim rečima, u zdravstvenim ustanovama većinom su inficirani bili samo pacijenti, „ali u nekim epidemijama imamo i obolele zdravstvene radnike“.

Protivepidemijske mere

„Mi smo krenuli od ove nedelje ponovo sa nedeljnim izveštavanjem u vezi sa kovidom. Prikupljamo te podatke i šaljemo nedeljne izveštaje Institutu za javno zdravlje ‘Dr Milan Jovanović Batut’. U zdravstvenim ustanovama odluka o uvođenju protivepidemijskih mera donosi se na nivou komisija za zaštitu od bolničkih infekcija. Svaka ustanova donosi svoje mere, ali svakako se predlaže nošenje zaštitinih maski među zaposlenima, naročito na odeljenjima sa povećanim rizikom, kao što su hematologija, onkologija, odeljenja intenzivnih nega, odeljenja gerijatrije, gde su smeštene osobe straije od 65 godina“, objašnjava naša sagovornica.

Govoreći o brojkama, ona pojašnjava da je tokom porethodne nedelje ukupno prijavljeno 6.930 osoba da su dobile akutne respiratorne infekcije, što je približno brojkama koje su bile dve nedelje ranije, kada ih je prijavljeno 7.058.

„Mi tek očekujemo veći broj obolevanja, ne samo od kovida, već i drugih respiratornih infekcija. Savet je izbegavanje kontakta sa osobom za koju znamo da ima neko respiratorno obolenje – kašlje, kija… Uz to, redovno i što češće pranje ruku, provetravanje prostorija u kojima boravimo, izbegavanje boravka u prostoriji sa većim brojem ljudi… Trebalo bi, dok je još lepo vreme, da budemo na otvorenom, preporučuje se i fizička aktivnost, adekvatna ishrana bogata voćem i povrćem, ali i odmor i dovoljno sna. To su sve faktori koji utiču na podizanje imuniteta. Savetuje se i uzimanje probiotika, koji ne samo da utiču na crevnu floru, već je njihov doprinos u poboljšanju imunog sistema“, navodi ta epidemiološkinja.

Testiranje na kovid i gde?

Pacijenti mogu na svoj zahtev da se testiraju na kovid u privatnim laboratorijiama, ali kada su u pitanju državne ustanove, Slavica Maris kaže:

„Procena je lekara, na osnovu kliničke slike i laboratorijskih analiza krvi, da li je potrebno testiranje na kovid. Svi domovi zdravlja rade testitranje, ali na osnovu te procene“.