Ko se seća strašnog kovida: Zaboravljeni heroji koji su nam spasili živote najvaljuju protest

Kovid sada ne ubija građane, ali i dalje muči lekare i drugo zdravstveno osoblje.

Ovo, podsetimo, nije prvi put da lekari podsećaju državu na dato obećanje svima koji su rizikovali svoje živote spasavajući tuđe, i potpuno je neshvatljivo da do danas nije rešeno to pitanje iako je, izgleda, ta strašna pandemija čije posledice i sada osećamo – zaboravljena.

Valja reći i da stalno zaposlenje za te radnike nije samo na nivou obećanja nadležnih već je formalizovano, prvi put 26. marta 2020. kada je tadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar obelodanio naredbu Ministasrtva zdravlja da se svi radnici prime u stalni radni odnos po hitnom postupku, a poslednji, 14. novembra prošle godine, kada je Vlada Srbije usvojila zaključak kojim je saglasna da se u radni odnos na neodređeno vreme prime zdravstveni radnici koji su bili angažovani tokom kovida.

Sindikat uz radnike, dok se Ministarstvo zdravlja ne izjašnjava

Kako za Danas kažu u Sindikatu lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) aposlutno podržavaju svoje kolege koji još nisu dobili stalno zaposlnje, dok odgovora iz Ministarstva zdravlja na poslednje otvoreno pismo lekara još nema.

Istovremeno, u obraćanju lekara aktuelnoj ministarki zdravlja, ovog puta 55 zapsolenih u UKCS, stoji da oni traže rešenje svog problema „da njihova neopsorna žrtva bude priznata kako zaslužuje“. U suprotnom, najavljuju proteste i radikalizaciju delovanja.

Objašnjavajući o čemu se radi, prema objavljenim informacijama, zdravstveni radnici UKCS ističu da su se svi više puta „individualno obraćali direktorima, pravnoj službi, kao i ministrima, izražavajući svoje probleme i tražeći rešenje“.

„Na žalost, niko od njih nije reagovao na naše apele, posebno direktori koji su se oglušili o zaključke Vlade. Imajući u vidu odsustvo odgovora i akcija, nismo ostavili ništa neisprobano kako bismo rešili ove nedostatke. Sada nam ne preostaje ništa drugo osim da se još jednom, grupno, obratimo zahtevom za rešenje ovog problema“, naveli su oni.

Oni su najavili da će u slučaju izostanka reakcije održati protestnu šetnju, a neki su spremni na dalju radikalizaciju, pa čak i na štrajk glađu.

„Planiramo da održimo miran protest ispred Vlade i Ministarstva zdravlja. Neki od nas su spremni da stupe u štrajk glađu ispred Ministarstva zdravlja, dok se ovaj problem ne reši, zbog nepravde i diskriminacije koju smo doživeli od strane direktora ustanova“, dodaju.

Oni podsećaju da su se tokom trajanje pandemije kovida nesebično posvetili pružanju neophodne zdravstvene zaštite građanima, često rizikujući sopstveno zdravlje i živote.

„Radili smo sa maksimalnim angažmanom i profesionalizmom, istrajavajući u teškim uslovima i nedostatku adekvatne podrške, kako bismo zaštitili našu zajednicu i pružili potrebnu negu obolelima“, navodi se u pismu.

Da se ne zaborave i oni koji su radili u institutima i zavodima tokom kovida

Osim u bolnicama, zdravstveni radnici iz UKCS ističu da se ovo pitanje mora rešiti i za one koji su radili u institutima i zavodima tokom pandemije, kao i volonterima.

„Smatramo da je njihov doprinos takođe od velikog značaja i da im treba obezbediti adekvatne uslove rada i priznanje za njihov trud i žrtvu koju su dali za dobrobit zajednice. Molimo vas da ovo shvatite ozbiljno i hitno preuzmete potrebne korake kako bi smo rešili ove probleme i omogućili normalan rad i pravedne uslove za sve zdravstvene radnike“, piše u njihovom pisamu.

Radnici naglašavaju da nisu opoziciono orijentisani i da im je cilj isključivo zaštita prava i rešavanje problema koje su doživeli.

Sa druge strane, Gorica Đokić, predsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS), kaže za Danas da su zaposleni u UKCS u pravu.

„Radili su u kovidu i rečeno je da oni moraju da se prime. Da li je zaista problem na nivou Ministarstva zdravlja to ja ne bih znala. Možda je to pismo upućeno Ministarstvu zdravlja jedini način da se obrati pažnja jer su se ti radnici pre toga obraćali rukovodstvu i službama u svojim zdravstvenim ustanovama. Kao neko ko je radio u kovidu i zna koja je to težina posla, mislim da je nefer prema mladim kolegama koji još nisu primljeni u stalni radni odnos“, kaže naša sagovornica.

Dodaje da „ako su ti ljudi u teškim momentima dali sebe ovoj državi i svom narodu, ne vidim zašto država ne bi mogla da im uzvrati“.

Životi građana bili u rukama lekara tokom kovida

„Životi naših građana bili su isključivo u rukama lekara tokom kovida i oni su svojom žtvom, a preminulo ih je 148, pomagali narodu. Red je da im se vrati“, ističe Đokić.

Prema njenim rečima, u nekim sredinama su zaista primljeni lekari i ostalo osoblje koji su radili u kovidu, dok u nekim ne.

„Čak imamo informacije da su na mestima, koje je država planirala za naše mlade kolege koje su radili u kovidu, primljeni nemedicinski radnici. Ideja da se prime svi zaista je postojala što vidimo i po naredbi Ministarstva zdravlja iz marta 2020. godine, ali i zaključka Vlade Srbije od prošle godine“, navodi ona.

Na konstataciju Danasa da se u ovom času ne zna tačan broj onih koji čekaju na stalno zaposlenje, ko će i kada biti primljen i pod kojim uslovima, Đokić, potvrđujući to, kaže:

„Taj deo je, na žalost, problematičan jer ne postoji jedinstevni obrazac za to i različito se tumači od ustanove do ustanove. U pitanju je situacija kada nije sve do Ministarstva zdravlja, daleko od toga da ih branim, već, kako vidimo, pojavljuju se problemi od ustanove do ustanove. Dešavalo se da rukovodioci u ustanovama izvitopere naredbu ministartsva i to ne jednom. Zato ne možemo odmah čim se nešto loše desi da kažemo da je krivo ministarstvo“, naglasila je Đokić.

Ministarstvo zdravlja do obajve ovog teksta nije odgovorilo na Danasova pitanja i molbu za komentar poslednjeg obraćanja zdravstvenih radnika koji su radili u kovidu da se njihov problem reši.

Oko 9.500 zahteva za prijem u stalni radni odnos

Ranije je ministarka Danica Grujičić, u jednom od svojih intervjua, upitana o zapošljavanju medicinskih radnika koji su radili tokom pandemije korona virusa, rekla da je završen period prijavljivanja tih radnika.

„Vlada je donela zaključak da deca koja su radila godinu i po dana ili dve godine imaju prednost. Ali, stiglo je oko 9.500 zahteva, a moramo uzeti u obzir i dolazak naredne generacije. Trebaće nam vremena da proučimo dokumentaciju i da napravimo neku vrstu selekcije“, rekla je ministarka jesenas.

Izrazila je nadu da će od 1. januara 2024. imati jasnu sliku o tome koji medicinski radnici ispunjavaju uslov za penziju, a koji za zapošljavanje.