Kovid propusnice za vakcinisane nisu kršenje Ustava

Da bi nešto slično moglo postati praksa i u Srbiji za sada nema naznaka, a svaki razgovor o kovid propusnicama praćen je dilemom – da li je to u skladu sa Ustavom, te da li bi na taj način bili diskriminisani nevakcinisani građani. Ta dilema zapravo je proizašla iz izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Odgovarajući na pitanja o kovid propusnicama, predsednik se u dva navrata pozvao na Ustav. Pravnici sa kojima je Danas razgovarao međutim navode da ovakve propusnice ne bi bile kršenje ustavnih prava građana, podsećajući istovremeno i na raniju odluku Ustavnog suda u pogledu obavezne vakcinacije dece, ali i na nedavnu odluku Evropskog suda za ljudska prava o istom pitanju.

Odgovarajući na pitanje o kovid propusnicama sredinom jula, predsednik Vučić je kazao „imamo Ustav koji kaže da su svi građani ravnopravni“.

– Kako da kažem jednom građaninu da sme u tržni centar jer je vakcinisan, a drugom da ne sme jer nije? A znate da sam veliki pobornik vakcinacije. Ali kako da odbranim Ustav – rekao je Vučić.

U međuvremenu, sve više lekara, uključujući i članove Kriznog štaba, reklo je da podržavaju uvođenje kovid propusnica, ističući da je sa epidemiološke tačke takav potez i te kako opravdan.

Odgovarajući ponovo na pitanje o kovid propusnicama, predsednik Vučić je pre četiri dana ponovio je da se mora poštovati Ustav.

– Mi ćemo naravno da slušamo i dr Kona i dr Šeklera (koji su se založili za kovid propusnice prim. aut.) ali moramo da razmišljamo I o poštovanju ustava, pa ćemo da vidimo – rekao je Vučić.

Odgovarajući na pitanje da li bi uvođenje kovid propusnica bilo kršenje Ustava, pravnici – Milan Antonijević i Vladica Ilić složni su da ne bi.

Milan Antonijević, koji je juče bio u Francuskoj, kaže da u toj zemlji koja je uvela kovid propusnice, nije „osetio ništa što bi zaličilo na diskriminaciju“.

– Možete se testirati svugde, testovi su još uvek besplatni, ljudi razumeju zbog čega su te mere uvedene, a ujedno, još uvek nisam video u ljudskim pravima član konvencije koji garantuje pravo zaraženom da uđe u muzej, na koncert, u kafić, restoran ili voz gde može ugroziti druge. Mere vakcinacije je propisala naša država, donekle i pojasnila, pored svih državotvornih Nestorovića, zašto je nacionalni interes da se velika većina stanovništva vakciniše i to je to. Ostaju sada pojedinačne mere koje se mogu uvoditi. Sve u svemu, kao država možete uvoditi mere, proporcionalne i primerene demokratskom društvu, a da li smo demokratsko društvo, drugo je pitanje – navodi Antonijević.

On podseća i da je Ustavni sud 2017. izneo stav da nema prepreka za obaveznu vakcinaciju dece. Antonijević takođe podseća i na nedavno mišljenje Evropskog suda za ljudska prava, koji je istakao između ostalog da je obavezna vakcinacija „neophodna u demokratskom društvu“. Evropskom sudu su se prethodno obratili roditelji iz Češke čija deca nisu primljena u vrtiće zbog nevakcinisanja.

U svojoj presudi sud je istakao još da je vakcinacija čin društvene solidarnosti onih građana koji preuzimaju minimalni rizik kako bi zaštitili društvo kao celinu, a posebno one koji su najosetljiviji zbog drugih bolesti koje imaju.

Vladica Ilić, iz Beogradskog centra za ljudska prava, upravo ovaj deo smatra izuzetno važnim kada se govori o uvođenju kovid propusnica i eventualnoj diskriminaciji nevakcinisanih na taj način.

On kaže da bi i obavezna vakcinacija određenih grupa i uvođenje kovid propusnica bio način da se zaštite građani koji zbog osnovnih bolesti ne mogu da prime vakcinu a istovremeno imaju veći rizik od razvoja teškog oblika kovida 19.

– U ovakvim okolnostima država može da uvede ili obaveznu vakcinaciju za određene grupe građana, kao što su na primer zdravstveni radnici ili neke druge profesije, ili da ograniči pristup određenim mestima osobama koje nisu vakcinisane (nemaju negativan test, odnosno nisu preležali kovid) ili da ne radi ništa, što je trenutno slučaj, i što je najgora opcija. Uvođenje kovid propisnica zapravo bi bilo jedan mekši pristup u odnosu na obaveznu vakcinaciju za određene grupe. Pri tome i jedno i drugo je moguće ako je ta mera srazmerna, ako je zakonski precizna i jasna – kaže Ilić.

On ističe i da „prava zagarantovana Ustavom, kao što su sloboda kretanja i sloboda okupljanja, mogu da se ograniče zarad zaštite javnog zdravlja“.

– Stoga uvođenje kovid propusnica koje bi omogućilo onima koji su primili vakcinu, preležali kovid ili koji imaju negativan test da uđu u zatvorene prostore, ili na veća okupljanja, ne bi bilo kršenje Ustava. Mi smo imali kršenje Ustava tokom vanrednog stanja kada stariji grđani nisu dva meseca skoro mogli da izađu iz kuće, a kovid propusnice ne bi bile kršenje Ustava – zaključuje Ilić.

Ustavni sud može i treba da se oglasi

Upitan da li Ustavni sud sam po sebi, bez prethodnog podnošenja inicijative, može da da mišljenje o kovid propusnicama, kao pitanju koje je važno, Milan Antonijević kaže da Ustavni sud „postupa i po podnetim inicijativama, ali i po sopstvenoj inicijativi, tako da nema prepreke da u isto vreme sa novim merama čujemo i njihov jasan stav.“ „Drugo je pitanje Ustavnog suda i zašto nemamo više aktivnosti na toj strani. Ne volim kada institucije ćute, tužilaštvo, sudovi. O tome takođe mogu obaveštavati javnost“, navodi Antonijević.