screen shotU Kragujevcu je održana debata o položaju radnika u Srbiji, njihovoj bezbednosti, pravu na dostojanstvo i koliko mogu da se oslone na pomoć države.
Bezbednost radnika tema je o kojoj su razgovarali Jugoslav Ristić, predsednik SSS Kragujevca, Olgica Kićanović, konsultantkinja za radno pravo, Zoran Radovanović, novinar, uz moderaciju Tamare Tripić, pravnice i bivše poslanice u Skupštini Srbije.
Bezbednost radnika i pravo na dostojanstvo skoro da su postale tabu teme u Srbiji. Prisutna je samo kada ispliva neki skandal u pojedinim firmama.
“Radnici više ne mogu da se oslone na državu, na vlast, a to se najbolje vidi na primeru Linglonga, Jure i brojnih drugih kompanija koje su došle u našu zemlju”, rekao je Jugoslav Ristić.
Po rečima Olgice Kićanović, u Srbiji prisutno “isntitucionalno i putujuće ropstvo” što, takođe, ilustruje slučačj Vijetnamaca zaposlenih u Linglongu.
“Ovo nam pokazuje da je radničko ropstvo prisutno u Evropi”, kaže Kićanović.
Izgubljena su već osvojena prava radnika
Učesnici u razgovoru su se složili da su radnici u Srbiji nekada imali više osvojenih prava nego što ih imaju danas.
“Sunovrat je počeo devedestih sa divljim kapitalizmom na srpski način”, kaže Zoran Radovanović.
Uzrok nepostojanja bezbednosti radnika, kao i odsustvo prava na dostojanstvo, učesnici u razgovoru prepoznaju u lošim zakonima, ali i u njihovom nepoštovanju.
Radnici su obespravljeni i poniženi, saglasni su svi sagovornici u debati. U brojnim fabrikama prinuđeni su da nose pelene, prisiljeni na neplaćeni prekovremeni rad, često bez prava na zakonom predviđene slobodne dane i odmor.
Domaći poslodavci preslikali ponašanje stranih investitora
U većini slučajeva tako se ponašaju strani investitori, ali nije retkost da i domaći poslodavci primenjuju iste principe kojima se ugrožava položaj radnika u Srbiji.
“Zakoni nisu najbolji, ali su relativno dobri, ono što nedostaje je njihova primena, nedostaju institucije”, istakla je Olgica Kićanović.
To je situacija u kojoj bi sindikati mogli da odigraju ključnu ulogu, ali da to nije tako jednostavno, potvrđuje Jugoslav Ristić.
“Vlada Srbije je 2019. godine formirala Komisiju namenjenu da sprovodi namere investitora, a u kojoj se nalazi čak osam ministara.”
Učesnici razgovora su istakli da je najveći problem nastao u procesu privatizacije preduzeća, kada je to urađeno bez dokaza o poreklu kapitala kupaca i investitora.
Surovost ubrane privatizacije
U peroiodu tranzicije sprovedena je ubrzana privatizacija koja se pokazala kao loša u Srbiji.
“Mi smo dobijali spiskove fabrika koje moraju da se zatvore”, rekao je Ristić.
Najveći problem za zaštitu položaja radnika dolazi 2014. godine, kada ukinuta zaštita za izabrane sindikalne predstavnike. Od tada oni mogu da dobiju otkaz, a razloge procenjuje poslodavac.
Govornici su poseban akcenat stavili na privatizaciju u Srbiji, kritikujući što se ona odnosi i na rudna blaga i prirodne resurse. Kao primer naveli su Norvešku, koja u državnom vlasništvu drži izvorišta nafte.
Kakva je budućnost sindikata
Svi sagovornici u debati Radnik – (ne)bezbednost i dostojanstvo, koja je prenošena i na Fejsbuku, složni su da je neophodno osnaživanje sindikata.
Ono što je napotrebnije u ovom trenutku jeste iniciranje fleksibilnosti i sigurnosti radnika.
Takođe, istakli su, neophodno je veće prisustvo sindikata u političkom životu Srbije. Najbolji primer, po njima, predstavlja Švedska gde su sindikati početkom prošlog veka osnovali Socijaldemokratsku partiju koja je, došavši na vlast, unela najveće promene i prospiret građanima i državi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
