Foto: Predrag Cile MihajlovićPovodom međunarodnog Dana sećanja na žrtve Holokausta, pod naslovom „Holokaust – nasleđe fašizma 4 – Stradanje i sećanje”, danas se u Muzeju „21. oktobar” u Kragujevcu, po četvrti put održava naučni skup posvećen nevinim žrtvama stradalim tokom Drugog svetskog rata.
Program skupa su koautorski kreirali dr Predrag Krstić, viši saradnik Instituta za filozofiju i drštvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, i Marko Terzić, viši kustos kragujevačkog Muzeja „21.oktobar”, ali i kustos celine programa.
– Gosti koji učestvuju i njihova izlaganja obuhvataju teme, za koje verujem da obećavaju mnogo zanimljivih razmišljanja. Odnos prema singularnosti Holokausta, kao uvek novom užasu, senzaciji i razumu nedostupnoj tragediji, ove godine se sagledava iz pozicije tragova koje ostavljamo, bilo da su to spomenici, instalacije, slike, arhitektonske celine, narativne umetničke kreacije ili, pak, dijalektičko istorijske sinteze – kaže za „Danas” Marko Terzić, koautor programa skupa.
Program „Holokaust – nasleđe fašizma 4”, ove godine ima podnaslov „Stradanje i sećanje”, i četvrti put se organizuje od strane Muzeja „21.oktobar”, kao vid obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.
Program za 2022. godinu ima u fokusu sećanje, načine interperetacije tog sećanja, materijalizaciju želje da se sećamo ove ogromne tragedije i užasa.
Skup je danas otpočeo pozdravom predstavnika Saveza jevrejskih opština Srbije, a potom se nastavio blokom – Holokaust i mladi.
– U njemu, kao i svake godine, govorimo o stvarnim porodičnim i ličnim tragedijama. Ove godine ga započinjemo filmom „Bato” u kome Avi Albahari govori o svojoj porodici, sarajevskim Albaharijima, a uvodničar u sadržaj filma jeste Aron Albahari, zahvaljujući kome smo i došli u posed ovog filam i dozvole da se on iskoristi za naš program, napominje Terzić.
Nakon toga, Nada Banjanin Đuričić će održati prezentaciju kako bi Holokaustu trebao da se izučava u školama, imajući u vidu specifične teškoće koje su neminovne kada se bavi ovom temom, koju je neophodno približiti mladima.
U drugom bloku programa „Izvori i tragovi (Re)kreirana znamenja” učestvuju tri predavača koja temi programa prilaze iz različitih uglova.
– Davor Stipić, koji govori o spomenicima jevrejskim žrtvama u Srbiji, napravljenim nakon završetka rata, pa sve do 1991.godine. To je detaljan pregled spomenika, njihove funkcije i značenja. Kasnije, Nevena Martinović, kustoskinja Galerije Rima, će predstaviti likovnu poetiku velikog umetnika Nandor Glida, umetnika koji se u svom stvaralačkom opusu kontinuirano bavio stradanjima u Drugom svetskom ratu, a koji je bio svetski priznat i poštovan. To je jedna specifična, i veoma pažljivo odabrana studija slučaja. Treće predavanje će održati dr Branisla Dimitrijević, koji će u svom fokusu imati putanje i načine predstavljanja Holokausta u umetnosti, razvoj i razlike tih reprezentacija u odnosu na početke bavljenja sećanjem na Drugi svetski rat u vidu spomeničkih znamenja, a koje su obeležile herojske interpretacije mnogo ranije nego predstavljanja žrtava, što se pokazalo znatno teže i zahtevnije- navodi Terzić.
U trećem segmentu skupa „Kako predstaviti (ne)predstavljivo”, moderator ovog dela programa i koautor programa filozof dr Predrag Krstić sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, pokušaće svojim pitanjima, razmišljanjima i usmeravanjima da prisutne uputi u sagledavanje centralne teme programa iz što je više mogućih uglova.
Kao uvodničarke u taj zajednički razgovor, i one koje izvesno imaju mnogo načina da doprinesu razmišljanjima o Holokaustu kao prošlosti koja ne sme biti odložena u „fioku formalnog sećanja”, govoriće istoričarka dr Olga Manojlović Pintar, antropološlkinja dr Jelena Vasiljević, dr Dragana Stojanović i dr Vera Mevorah koje su teoretičarke umetnosti i medija.
Partneri u realizaciji programa su ShoahLab – Labaratorija za izučavanje Holokausta Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, Savez jevrejskih opština Srbije, Centar za primenjenu istoriju – Beograd, Udruženje „Jevrejska digitalna biblioteka“ – Beograd i Centar za izgradnju mira – Kragujevac.
Venci na spomeniku streljanim Jevrejima
Tradicionalno, na Dan sećanja na žrtve Holokausta članovi Udruženja srpsko-izraelakog prijateljstva „Ahava” i predstavnici Grada Kragujevca, odajući počast nevinim žrtvama, položili su vence na zajednički spomenik Jevrejima i Srbima streljanim u Kragujevcu 1941. godine, na Trgu srpsko-jevrejskog prijateljstva u kragujevačkom naselju Bagremar.
Posle paljenja sveća i polaganja venaca u Ogranku Stara Kolonija kragujevačke narodne biblioteke „Vuk Karadžić” otvorena je izložba „Jevreji u Kragujevcu”.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
