Tokom minule godine u Kragujevcu je evidentirano ukupno 15.195 zapošljavanja, pri čemu je 5.471 osoba radni odnos zasnovala na neodređeno vreme, dok se 9.724 žitelja centra Šumadije zaposlilo na određeno vreme. Uprkos tome, na evidenciji kragujevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje krajem 2008. bilo je 23.808 osoba, što je svega 3,98 odsto manje nezaposlenih nego na počeku godine.
Ovo, gotovo simbolično, smanjenje broja nezaposlenih u Kragujevcu tokom 2008. je posledica stalnog priliva svršenih srednjoškolaca i kadrova sa visokom stručnom spremom, ali i prekobrojnih radnika iz Zastave i drugih firmi. Ako je suditi po kretanjima u ovdašnjoj privredi, pre svega planovima Fijata i njegovih kooperanata u Zastavi, taj priliv bi u narednom periodu postepeno trebalo da se smanjuje.
Od ukupno 23.808 osoba koje su na zvaničnoj evidenciji nezaposlenih, njih 1.049, ili 4,4 odsto ima fakultetsku diplomu. Višu školsku spremu ima 949 lica (oko tri odsto), dok posao traži i 6.451 svršeni srednjoškolac svih struka, koji čine 27 odsto ukupnog broja nezaoslenih u šumadijskoj prestonici.
Direktorka ovdašnje filijale Nacionalne služne za zapošljavanje Ljiljana Petrovićkaže da je u Kragujevcu, kad su visokoobrazovani kadrovi u pitanju, najviše nezaposlenih pravnika i ekonomista, zatim fizičara, hemičara, biologa, ekologa i profesora engleskog jezika. Prema njenim rečima, suficitarna su uglavnom sva zanimanja za koja se diplome stiču na fakultetima Univerziteta u Kragujevcu, što je posledica i činjenice da najveći broj studenata iz drugih delova Srbije, po završetku studija, ostaje da živi u tom gradu.
-Trenutno na evidenciji imamo oko 200 diplomiranih pravniika i isto toliko ekonomista. Njih je najviše među nezaposlenim visokoškolcima, što ne čudi kad se zna da Pravni i Ekonomski fakultet svake godine upisuju najveću broj studenata. Pravnici i ekonomisti se, doduše, relativno brzo zapošljavaju, ali je priliv ovih kadrova najveći – pojašnjava Ljiljana Petrović.
Dodaje da su u Kragujevcu deficitarni građevinski inženjeri, arhitekte, diplomirani farmaceuti i visokoobrazovani informatičari sa znanjem posebnih programskih jezika. Rečje o kadrovima koji se, osim farmaceuta, ne školuju na Univerzitetu u Kragujevcu, na kojem još uvek nema fakulteta za informatičke i studije u oblasti građevinarstva.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da će aktivnim merama, odnosno finansijskom podrškom pokretanju sopstvenog biznisa, podsticati samozapošljavanje nezaposlenih, te da će na istovetan način stimulisati poslodavce da upošljavaju što veći broj kadrova svih profila koji se nalaze na evidenciji ove službe.
– Pripremamo se i za početak proizvodnje Fijatovih modela u novoj automobilskoj kompaniji u Zastavi. Sa Fijatom, kao što je poznato, dolazi i veći broj italijanskih firmi koje će biti prateća industrija Fijatove kompanije u Zastavi. Planiramo programe dodatne obuke i stručnog usavršavanja za kadrove sa evidencije nezaposlenih kako bismo ih pripremili za rad u tim firmama – kaže Petrovićeva.
Dolazak Fijata nagoveštava i pokretanje domaćeg metalskog kompleksa, ali i povećanje obima poslova u sektoru usluga (trgovina, ugostiteljstvo, hotelijerstvo, turizam), što sve skupa otvara mogućnosti za značajno smanjenje armije nezaposlenih Šumadinaca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
