Od ukupno 1.795 brucoša koji su lane kao budžetski studenti, upisali neki od 11 fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, u drugu godinu studija prešlo je 1.154, ili 64,3 odsto akademaca koji su zaradili 42 odobrena ili 60 zakonom propisanih bodova. Najbolja prolaznost među budžetskim akademcima Univerziteta u Kragujevcu postignuta je na Filološko-umetničkom fakultetu (FILUM), gde je drugu godinu studija po standardima Bolonjske deklaracije upisalo blizu 86 odsto akademaca.
Prolaznost iznad 80 odsto postigli su i studenti Medicinskog fakulteta i Učiteljskog fakulteta u Užicu. Osrednja, to jest prolaznost između 60 i 46 odsto, zabeležena je na Pravnom, Ekonomskom i Mašinskom fakultetu. Najslabiji rezultati su na Agronomskom fakultetu u Čačku, gde je zabeležena prolaznost od svega 27,5 odsto.
Istovremeno, od 1.626 samofinasirajućih studenata koji su se prošle godine upisali na neki od fakulteta Kragujevačkog univerziteta, uslov za upis naredne godine ostvarilo je 632 ili 38,6 odsto, što je gotovo dva puta slabiji rezultat u poređenju sa onim koji su ostvarili budžetski studenti.
Rukovodstvo Univerziteta u Kragujevcu kaže da je znatno slabija prolaznost samofinansirajućih studenata sasvim logična, s obzirom na činjenicu da tu kategoriju akademaca čine mahom lošiji studenti.
– Generalno posmatrano, različita prolaznost po fakultetima se može tumačiti na više načina. Stepen prolaznosti zavisi i od kvaliteta studenata koji pohađaju određene fakultete. Veća je prolaznost, dakle, na visokoškolskim ustanovama koje upisuju kvalitetnije studente. Primetno je i da je veća prolaznost na fakultetima na kojima su stvoreni bolji organizacioni uslovi. To su, po pravilu, visokoškolske ustanove koje su prve krenule sa primenom bolonje i time većstekle određeno iskustvo na putu prilagođavanja standardima visokog obrazovanja u razvijenim evropskim zemljama – kaže za Danas prorektor za nastavu Univerziteta u Kragujevcu dr Zoran Ponjavić.
On dodaje da nemaju podatke o prolaznosti u prošloj školskoj godini i kao jedan od razloga navodi to što ih lane niko nije tražio, pa ni Ministarstvo prosvete.
– Bez obzira na to što nemamo sređene podatke za prethodni period, poznato nam je da smo na početku ove školske godine imali prilično bolju prolaznost studenata nego lane. To bi, s jedne strane, moglo da znači da se sistem, uprkos svim manjkavostima, polako uhodava, što je donekle tačno – smatra Ponjavić.
Učenje na sopstvenim greškama
– Čini mi se da bi mnogo bolje bilo da je 2005, prilikom donošenja Zakona o visokom obrazovanju, zakonodavac predvideo postepeno povećanje broja bodova za upis naredne godine. Te 2005. je moglo da se krene sa 42 boda i za nekoliko godina da se propiše maksimalnih 60. I studenti i nastavnici bi se lakše i bezbolnije privikli na bolonjske principe, te bismo većsad imali i bolju prolaznost. Ali, šta je tu je. Mi u Srbiji volimo da učimo na sopstvenim greškama – smatra dr Zoran Ponjavić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
