Planom jesenje setve predviđeno je da u Šumadiji pšenicom bude zasejano 20.650 hektara oranica, setva ječma na 4.200 hektara, a ostalih strnih žita (tritikale i ovas) na 2.000 hektara. Iako su optimalni uslovi za okončanje jesenje setve već prošli, u Šumadiji je, prema zvaničnim podacima, pšenica posejana na tek 50 odsto planiranih površina, dok je plan setve ječma i ostalih strnih žita do ovih dana realizovan sa oko 60 odsto.
Planom jesenje setve predviđeno je da u Šumadiji pšenicom bude zasejano 20.650 hektara oranica, setva ječma na 4.200 hektara, a ostalih strnih žita (tritikale i ovas) na 2.000 hektara. Iako su optimalni uslovi za okončanje jesenje setve već prošli, u Šumadiji je, prema zvaničnim podacima, pšenica posejana na tek 50 odsto planiranih površina, dok je plan setve ječma i ostalih strnih žita do ovih dana realizovan sa oko 60 odsto.
– Nismo zadovoljni dosadašnjom realizacijom plana jesenje setve. Već je druga polovina novembra, a optimalni rok za setvu pšenice, na primer, istekao je krajem oktobra. Ječam je trebalo da bude zasejan najkasnije do 20. oktobra. Naši poljoprivrednici, međutim, imaju lošu naviku da kasne s dubokim zaoravanjem za jesenju setvu. Ovoga puta zakasnili su uprkos činjenici da su u septembru imali idealne uslove za berbu kukuruza i skidanje suncokreta i soje. Imali su, dakle, vremena da blagovremeno počnu pripreme za jesenju setvu i da je potom završe u optimalnim rokovima Ali loše navike naših poljoprivrednika da posle berbe (kukuruza, suncokreta i soje – prim. Z.R.) kasne sa zaoravanjem žetvenih ostataka i pripremom parcela za zasejavanje novih kultura i ovoga puta dovele do probijanja optimalnih rokova za okončanje jesenje setve – kaže za Danas Suzana Nešković, stručni saradnik za ratarstvo u Poljoprivrednoj stanici u Kragujevcu.
Ona objašnjava da rokove setve treba poštovati zbog toga što vremenska kolebanja više utiču na zasejane kulture ukoliko se sa setvom zakasnilo. Otuda će, posle ovogodišnje, zadocnele jesenje setve, prinosi ječma u Šumadiji, prema njenoj proceni, najverovatnije biti niži za oko 20 odsto, tim pre što tu kulturu i ovas, zbog velikog prekoračenja setvenih rokova, više ne treba ni sejati.
– Pšenica je, takođe, osetljiva na probijanje setvenog roka, ali ona, ipak, još uvek može da se seje. Najmanje je osetljiv tritikale (strno žito nastalo ukrštanjem pšenice i raži – prim. Z.R.), koji može da se seje i u decembru, pa i januaru, jer je tolerantan na vremenske rokove i vreme setve. Tritikale se, inače, sve više seje u Šumadiji pošto se koristi za stočnu ishranu, ali u čistoj formi, nije za ljudsku upotrebu – veli Nešković.
Koliko će i da li će rod i ostalih strnih žita, pored ječma, biti umanjen, ovdašnji agrarni stručnjaci pouzdano ne znaju, niti žele da prognoziraju. Ono što je, međutim, već mesecima znano jeste da je letošnja dugotrajna suša u Šumadiji ostavila gotovo katastrofalne posledice kada su prinosi ovogodišnjeg roda kukuruza, soje i suncokreta u pitanju. Prinosi su, ističu u kragujevačkoj Poljoprivrednoj stanici, podbacili između 50 i čak 70 odsto kod svih useva iz prolećne setve, a najviše je stradao kukuruz, čiji je i kvalitet zrna ove godine, usled suše, znatno lošiji. Za razliku od useva iz prolećne setve, ovogodišnji rod pšenice u Šumadiji bio je, uprkos suši, relativno solidan i podbacio je za svega 15 odsto u odnosu na višegodišnji prosek. Ovogodišnji rod pšenice nije imao veći podbačaj zahvaljujući rezervama vlage iz zimskog i prolećnog perioda.
– Posledice ovogodišnje suše treba da nam posluže kao nauk za ubuduće. A taj nauk se, u stvari, svodi na preporuku poljoprivrednicima da, s obzirom na sve izraženiju globalnu promenu klime, setvu uljane repice, lucerke i graškova okončaju krajem leta, a da pšenicu, ječam, ovas i tritikale seju u jesen, a ne početkom ili tokom zime – poručuje stručni saradnik u kragujevačkoj Poljoprivrednoj stanici Suzana Nešković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
