Foto: Dalibor PortićGolub visokoletač, autohtona vrsta iz Kragujevca kojoj je pretio nestanak, i za koju praktično niko nije ni čuo već skoro pola veka sada ne samo da se kovarnula već je i evropski priznata.
Rehabilitacijom ove pernate, naše rase, desetak godina bavi se naš Dalibor Portić, odgajivač iz Kragujevca. I ne samo da je za to vreme uspeo da je sačuva od nestanka i izumiranja već se izborio i za njeno međunarodno priznanje i klasifikaciju.
U Danskoj, u gradu Bilundu od 16. do 19. septembra održana je Evropska skupština saveza sitnih životinja na kojoj su učestvovali i predstavnici srpske Asocijacije odgajivača (AOS). Naš sagovornik Dalibor Portić (sekretar AOS-a) i jedan od delegata u Bilundu ističe da je ovo istorijski događaj za autohtonu rasu golubova iz našeg grada – kragujevačkog goluba visokoletača, koja je sada i zvanično priznat od Standard komisije Evropskog saveza.
Portić je u međunarodnom priznavanju ove rase imao veliku pomoć od Milana Brkića (potpredsednika AOS-a) i Augusta Heftbergera, predsednika Evropske asocijacije za golubove, koji su naporedo sa njim pratili rad na rehabilitaciji ove rase i rad na definisanju njenih standarda.
– Koliko je standard kragujevačkog visokoletača dobro urađen, govori činjenica da su ova standardizacija i zvanično priznanje kragujevačke rase na evropskoj skupštini protekli bez ijednog jedinog pitanja jer je sva opsežna dokumentacija još ranije dostavljena Evropskom savezu – ističe Portić, ne bez ponosa.
Kragujevački golub visokoletač dobio je šifru EE-811 pod kojom je zaveden u registar međunarodno priznatih rasa.
– Od sada kad god se ova rasa negde pomene u Evropi i svetu to će istovremeno biti promocija Kragujevca i Srbije na internacionalnoj sceni – dodaje on.
Portić (41) po zanimanju je strukovni inženjer menadžmenta u „Fijatu“, a odgajanjem sitnih i ukrasnih životinja se bavi od kada zna za sebe. Na jednoj od tradicionalnih izložbi ukrasnih životinja u kragujevačkoj Sokolani 2012. godine prvi put je čuo za ovu rasu. Iskreno, ponikao u kragujevačkom naselju Bresnica (uz Pivaru i Koloniju) tradicionalni golubarski kraj bio je zatečen. Prijatelji iz Udruženja „Štiglic“ pozvali su ga da im kao iskusni samostalni izlagač pomogne da organizuju izložbu. Prihvatio je, pomogao, krenule su da stižu prijave…
– Kao po nekom pravilu, poslednjeg dana, već po isteku roka za prijavljivanje zove čovek, i kaže: „Daj da ti prijavim ove naše golubove“… Na moje pitanje: „Koje naše?“, on odgovori kragujevačke visokoletače… Meni je to delovalo kao da su u pitanju standardni srpski visokoletači, a takvih odgajivača bilo je već prijavljenih četrdesetak. No, primio sam njegovu prijavu i od tada krenuo da se raspitujem za ovu rasu za koju pre nisam ni znao – priznaje Portić.
Započelo je njegovo neprestano istraživanje po stručnoj literaturi i „knjigama golubarskim starostavnim“… Po podacima koje je Portić pronašao poslednji put se ova rasa pomenula u takmičarskim listama za 1974. godinu, a od tada je zabranjivano njeno učešće na takmičenjima jer je forsirana vrsta srpski visokoletač. Sada je ova nepravda i zvanično ispravljena.
– Ondašnji Jugoslovenski savez zabranjuje njegovo učešće na takmičenjima da bi se forsirala nova rasa srpskih visokoletača, koji i postaje zvanična srpska rasa – kaže on, dodajući da je istina da visokoletačke rase poput engleskih tiplera ili golubova iz Azije mogu da lete i preko 10 sati dok je let kragujevačkog duplo kraći. To je razlog zašto su ga (sa)čuvale samo proverene odgajivačke lokalpatriote. Inače, kako on kaže, golub je izuzetan a lak za čuvanje i držanje.
– Jede normalnu hrana i ne trebaju mu ni granule. Može da se hrani i hlebom, navodi on.
Tek 2016. godine dobio je prvi par kragujevačkih golubova na poklon od odgajivača Milana Aksentijevića Guske, poznatog golubara iz Kragujevca. Potom je saznao i za najboljeg odgajivača ove autohtone vrste Miću Ivanovića Pikulu iz Kutlova, koji je imao najbolje primerke, jer se još njegov otac bavio odgajanjem kragujevačkih visokoletača i strogo ih čuvao i odgajao kao „čistu rasu“.
Pikula mu je, sa amanetom da neko mora da to „nastavi“, poklonio više ptica a Portić nije razočarao na tom polju. Naprotiv, posvetio je godine njihovoj standardizaciji i zvaničnom priznanju. Po tim standardima osobine kragujevačkog visokoletača su široka ćuba od uha do uha, mali, kratak obavezno beo kljun i beli nokti. Ako ima flekicu na kljunu, obavezno je da je ima i na noktu, a kada leti, rep mu je raširen u lepezu. Najređi primerci ove rase su bele boje.
Portić je rasu ne samo obnovio, već i raširio i proširio poklanjajući ih golubarima iz Braničeva, Loznice, Sombora, Bujanovca… I, to nije sve što se tiče Portićevih delatnosti na obnavljanju kragujevačkih visokoletača. Početkom naredne godine izaći će i njegova knjiga o ovdašnjem, autentičnom golubu u izdanju Ustanove kulture „Koraci“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
