Foto: V. G.Iznos koji Kragujevčani duguju za vodu premašio je milijardu dinara. Dve trećine ovog duga napravila su domaćinstva, a samo jednu trećinu privreda.
Dug je toliki da praktično znači da je JKP Vodovod i kanalizacija 16 mesici isporučivala vodu, a da nijedan dinar nije naplatila.
– Kada bismo naplatili samo trećinu duga, obezbedili bismo sredstva kojima bismo izvršili potpunu automatizaciju svih procesa u proizvodnji i distribuciji zdrave pijaće vode i prečišćavanja otpadnih voda u periodu od nekoliko narednih godina. Na taj način bi kragujevački Vodovod postao najbolji, ne samo na teritoriji Srbije ili Balkana, već čitave Evrope, kaže za Danas direktor ovog javno-komunalnog preduzeća Nebojša Jakovljević.
Kao logično pitanje nameće se zbog čega onda sa tim dugom ništa nije učinjeno, zašto on nije naplaćen?
– JKP Vodovod i kanalizacija je uvek koristila sve zakonom predviđene mogućnosti za naplatu duga. Ako građani sami ne pristupe plaćanju svojih obaveza, oni mogu da ih plate kroz ponuđeni program reprograma koji je izuzetno povoljan. Ukoliko ne iskoriste nijednu od tih mogućnosti, mi smo po Zakonu o izvršenju, da nam potraživanja ne bi zastarela, dužni da pokrenemo postupak kod izvršitelja.
I tu izgleda nastaju problemi. Jakovljević ističe da je JKP Vodovod i kanalizacija izvršiteljima prosledila u prethodnom periodu 15.000 predmeta, ali da je njihova realizacija neadekvatna i da naplata ide sporo i teško.
– Mesečno naplatimo između dva i 2,5 miliona dinara, što je zanemarljivo u odnosu na visinu duga. Dodatni paradoks je što smo izvršiteljima uz predmete morali da uplatimo i 70 miliona dinara kao predujam da bi oni postupali po tim predmetima. Tako za potraživanja od nekoliko stotina miliona, koje nismo naplatili, imali smo i dodatne troškove od 70 miliona dinara.
Sledeći korak u skladu sa Zakonom i Odlukom o vodosnabdevanju grada Kragujevca bila bi da se dužnici isključe sa sistema vodosnabdevanja, ali, po rečima Jakovljevića, za tu meru se ne odlučuju jer bi to ugrozilo zdravlje bolesnih, dece i svih drugih sugrađana.
– Bilo je perioda kada smo isključivali dužnike, ali je svako od građana koji je isključen podnosio nadležnom sudu zahtev za donošenje privremene mere vraćanja na sistem vodosnabdevanja. Sud bi u roku od nekoliko sati donosio odluku po kojoj smo morali dužnike da uključimo u mrežu, a da naplatu svojih potraživanja vršimo na drugi način.
Tako je nastao dug od 1,1 milijarde dinara, koji dodatno uvećavaju nelegalni priključci posebno u prigradskim i seoskim naseljima.
– Naša potraživanja ne obuhvataju te nelegalne priključke koje nismo evidentirali. Oni nemaju vodomer i ne možemo da kontrolišemo njihovu potrošnju. Mi imamo oko 68.000 legalnih priključaka i sigurno još deset odsto onih koji kradu vodu. Kradu je i oni sa legalnim priključcima tako što se na mrežu priključe pre vodomera.
Posebno je zanimljiva činjenica da je u tim naseljima najveći broj neplatiša, ali i da su oni najveći potrošači vode.
– Pijaću vodu koriste za zalivanje bašti, plastenika, poljoprivrednih kultura, kukuruza, deteline, suncokreta. Polivaju i travnjake, pune bazene, peru automobile. I to sve vodom koja je pripremljena za piće.
Da bi izmirili obaveze prema dobavljačima i obezbedili tekuću likvidnost JKP Vodovod i kanalizacija je tokom godine uzela kredit od 200 miliona dinara, jer kako ističe Jakovljević, znali su da bi potraživanje subvencija od grada u tolikom iznosu bio veliki udar na gradski budžet.
Uz kredit, JKP Vodovod i kanalizacija je od 1. avgusta podigla cene svojih usluga za 20 odsto.
Ipak, po rečima našeg sagovornika, poskupljenje cene vode nije uzrokovano dugom koji građani i privreda imaju prema ovom preduzeću.
– Poskupljenje vode je uslovljeno opštim rastom cena od decembra 2020. godine, kada smo mi poslednji put menjali cenu naših usluga. Tu pre svega mislim na cenu dizela i benzina koji obilato koristimo u vršenju usluga. Cena gorija je porasla za 70 odsto. U decembru 2020. dizel je bio 119, a sada je 215 dinara.
Na poskupljenje cene vode uticale su i više cene hemikalija, materijala i delova koji se koriste za održavanje vodovodne mreže i sistema za prečišćavanje otpadnih voda.
– Cena hemikalija je porasla 40, a materijala i delova za 60 odsto. Na postupcima javnih nabavku od ponuđača dobijamo više cene, ali ne možemo da izađem iz toga jer bi ostali bez delova. Takođe, od 1. avgusta cene električne energije za JKP Vodovod i kanalizacija je prema aneksu ugovora sa EPS-om veća za 40 odstvo u odnosu na prethodni period.
Sve to je uslovilo da cena za građane poraste sa 49,48 na 65,32 dinara sa PDV-om.
Poskupljenje je izazvalo veliko negodovanje i reakciju gotovo svih političkih stranaka u gradu koji su istakli da Kragujevčani plaćaju najskuplju vodu, skuplju nego građani u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
– Takvi komentari da je voda u Kragujevcu najskuplja su se pojavili zbog činjenice da komponenta prečišćavanja vode u našem računu iznosi 19,91 dinara bez PDV. Nju nemaju ni u Beogradu, Nišu, ni Novom Sadu jer oni nemaju sistem za prečišćavanje otpadnih voda. Kada poredite cene morate da isključite taj deo za prečišćavanje otpadnih voda. Tako dolazimo do toga da je cena vode sa kanalizacijom u Nišu veća za šest, u Beogradu za 15, a u Novom Sadu za 22 odsto u odnosu na Kragujevac.
Ipak, i ovo povećanje od 20 odsto je samo polovično rešenje, jer je JKP Vodovod i kanalizacija tražilo povećanje od 39 odstvo, što Gradsko veće nije usvojilo.
– Ne bih ulazio u to zbog čega je Gradsko veće odobrilo povećanje od 20 odstvo, verovatno se vodilo računa o socijalnom i ekonomskom statusu građana. To neće uticati na naše poslovanje jer ćemo do kraja godine izvesti radove na osnovu potpisanih ugovora koji će omogućiti da se iznos nedostajućih prihoda nadoknadi, uz najracionalniju potrošnju svih komponenata koje ulaze u proces proizvodnje pijaće vode.
Odgovarajući na negativne komentare građana povodom poskupljenja cene vode Jakovljević navodi da će cena po računu porasti za 203 dinara.
– Građani kao i uvek kada dolazi do povećanja cene nekih usluga na to gledaju sa nezadovoljstvom. Prosečan mesečni račun u periodu januar-jun iznosio je u zavisnosti od potrošnje od 905 do 1017 dinara. Najmanji je u januarau i februaru, a onda počinje da raste tokom letnjih meseci. Ako uzmemo ovaj poslednji i najviši, iz juna, on je bio 1017 dinara. Sada će iznositi 1220. To je nominalno povećanje od 203 dinara. Milite li da će taj iznos da ugrozi mesečni budžet naših sugrađana? Koliko mesečno plaćaju struju, internet, mobilni telefon, pita Jakovljević.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
