Ako ovako izgleda digitalizacija obrazovnog sistema, bolje da se ne upuštaju u digitalizaciju zdravstva koje je iovako na izdisaju, komentarišu sagovornici Danasa nedavnu izjavu predsednice Vlade Ane Brnabić da bi, da je znala da ćemo imati borbu protiv ovakvog virusa, digitalizacija zdravstva, a ne obrazovanja bila njen prioritet kad je postala premijerka.
Da nešto debelo ne štima u viziji vlasti o digitalizovanom obrazovnom sistemu najbolje se vidi na primeru ovogodišnjeg upisa u srednje škole o kome su nadležni imali samo reči hvale, a sve propuste su pravdali činjenicom da se novine uvode prvi put i sistem testira.
Upravo je, prema rečima ministra prosvete Mladena Šarčevića, premijerkin kabinet bio najodgovorniji za organizaciju i sprovođenje poludigitalizovanog upisa u srednje škole, koji se u svakom koraku pokazao problematičnim.
Vesna Vojvodić Mitrović, iz Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“, ocenjuje za Danas da su onlajn nastava tokom vanrednog stanja i poludigitalizovana mala matura „krah ideje o digitalizaciji“.
Ona kaže da je „ceo sistem trebalo da zavisi od niza promišljenih postupaka, ali smo se suočili s tim da nijedan od tih koraka nije bio valjano promišljen“ i da je „sve bila jedna vrsta predstave za javnost“.
– Ako je ovo bio najveći mogući domet digitalizacije u obrazovanju zaista strepim u digitalizaciju u zdravstvu i onda joj se i ne radujem. Postoji dugačak kontinuitet iluzije da sistem funkcioniše, ali mi toj grupi ljudi koja nas obasipa ničim izazvanim optimizmom i lažnim nadama ne možemo verovati apriori, jer nas realnost demantuje u svakom segmentu digitalizacije obrazovanja. Ono što je bilo naročito uvredljivo je da se, kada se suočimo sa propustima u sistemu, to ne kaže otvoreno, ljudski i pošteno, što bismo mogli da prihvatimo jer je ljudski grešiti. Ko god bi rekao nešto što je njegovo autentično iskustvo i što je istina taj biva procenjen kao neprijatelj naroda i neko ko koči progres – komentariše Vojvodić Mitrović.
Da će propusta biti učenicima i njihovim roditeljima je bilo jasno još sredinom aprila kada je pušten u rad portal preko koga je trebalo da bude rađen onlajn probni završni ispit sa idejom da se đaci upoznaju sa procedurom pre samog polaganja.
Portal danima ili nije funkcionisao ili je na momente „padao“, što su nadležni pravdali testiranjem sistema, uz obećanje da će tehnički problemi biti otklonjeni do onlajn probnog završnog ispita. Teškoće su, međutim, tek tad nastale.
Učenici su satima pokušavali da se uloguju i reše zadatke, dok su se stranice sporo učitavale, vreme predviđeno za rad je curilo, sistem je prijavljivao grešku…svesni teškoća nadležni su usred testiranja preporučili da đaci iz različitih regiona pristupe rešavanju zadataka u različito vreme, u hodu je produžavan rok za rešavanje testa i objavljivanje rezultata.
Uprkos brojnim problemima i velikom broju kritika, nadležni su ocenili da je virtuelna probna matura dobro prošla, s obzirom da sistem prethodno nije testiran, da je platforma bila donacija…a u nizu ciničnih opaski na negativne reakcije učenika, njihovih roditelja i nastavnika, čulo se i obrazloženje da ovo nije bio „pravi“ završni ispit i da će „prava“ probna matura uslediti u samim školama.
Ispostaviće se da učenici treba da budu zadovoljni što su bar dobili rezultate onlajn probne mature, jer su oni izostali posle testiranja u formi papir-olovka.
Svi đaci nisu dobili čak ni rezultat testa iz matematike koji su radili u školama, a bez odgovora je ostalo pitanje šta je bilo sa testovima iz srpskog jezika i kombinovanim, koji su učenici rešavali kod kuće.
I ovde smo čuli pravdanje o testiranju procedura, s obzirom da su testovi prvi put pregledani poludigitalno, a deo javnosti je bio uveren da se država neće usuditi da novotarije primeni na završnom ispitu, kada je bilo jasno da mnogo toga ne funkcioniše. Tim pre što su odmah po završetku male mature usledili izbori.
Kada je bilo jasno da se od digitalizacije ne odustaje u prosvetnim krugovima su se čuli komentari da na tome insistira premijerka koja će, ako sve protekne kako treba, uspeh pripisati sebi i svom timu, a da će, ako ishod bude drugačiji, „stradati“ resorni ministar.
Na završnom ispitu ponovili su se identični problemi pri pregledanju: neki testovi su bili loše skenirani, neki pomešani pa su deca dobila tuđe rezultate, na nekim punktovima je bilo teškoća zbog sporog učitavanja stranica pa su nastavnici radili duže nego što je bilo predviđeno…
Jedan broj đaka nije dobio preliminarne rezultate kada je bilo planirano zbog čega su pomerani rokovi za žalbe i objavljivanje konačnih rezultata.
I kada se posle svega činilo da više ništa ne može da krene po zlu, usledilo je novo treniranje živaca dece i njihovih roditelja, pošto se na informaciju gde je koji učenik raspoređen čekalo do uveče.
Ništa bolje nije bilo ni sa pompezno najavljenim elektronskim upisom u srednje škole.
Za upis „iz fotelje“ opredelio se mali broj roditelja, a mnogi među njima su već prvog dana shvatili da im je pametnije da odu do srednjih škola i na licu mesta završe posao nego da bez ikakve povratne informacije strahuju da li je onlajn upis uspešno završen ili ne.
Mnogi roditelji do danas nisu dobili potvrdu iz srednjih škola da su deca upisana, a u međuvremenu je obelodanjeno da će ipak morati lično da nose svedočanstva u škole, iako je prethodno rečeno da će se ona povlačiti iz elektronske baze.
Osvrćući se na poludigitalizovanu malu maturu, Vesna Vojvodić Mitrović kaže da je neistina da su zadaci zatvorenog tipa pregledani automatizovano i napominje da su sve zadatke pregledali nastavnici.
Prenosi komentare kolega da su neki testovi bili loše skenirani pa se nije pouzdano moglo zaključiti jesu li deca pisala hemijskom ili grafitnom olovkom (odgovori napisani „običnom“ olovkom se ne priznaju), a nastavnici nisu imali mehanizam da to provere jer nisu mogli da dođu do originala.
Naša sagovornica iznosi primedbu i na činjenicu da rezultati probne male mature nekim đacima nikad nisu stigli.
– Jako me vređa kao profesora i roditelja da ne postoji mrvica čestitosti pa da se kaže: mi smo napravili lošu procenu ili grešku, nego se objašnjava da to tako treba da bude, da nije ni bilo zamišljeno da učenici dobiju rezultate. Kako će se učenici suočiti sa svojim znanjem, odnosno nedostatkom u znanju ako im ne date povratnu informaciju – pita Vojvodić Mitrović.
Komentarišući elektronski upis, Vesna Jerotijević iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da je, prema izjava nadležnih, samo 15 odsto roditelja na ovaj način upisalo decu u srednje škole, ali da nije sigurna da li je i toliko njih uspelo. Ističe i da „posle svih onlajn skandala nije bilo očekivano da se e-upis sprovede kako valja“.
Negoduje zbog nesuvislog obrazloženja odgovornih da se veliki broj roditelja opredelio za upis u samim školama radi upoznavanja budućih profesora.
– Da nije tužno, bilo bi smešno. Zamislite samo da se neko u jeku epidemije, kada se u školi nalazi minimalan broj zaposlenih koji nose zaštitne maske, uputi u školu radi upoznavanja nastavnog kadra – ističe Jerotijević.
Nepopravljive greške
Vesna Jerotijević poručuje premijerki da se ne hvata digitalizacije nijednog sistema.
– Ako misle da naprave haos u zdravstvenom sistemu koji je ionako poprilično narušen, bolje da se u ovoj pandemijskoj situaciji sa korona virusom ne upuštaju u digitalizaciju. Jer ono što su napravili sa digitalizacijom obrazovanja neće moći da se ispravi u dvostruko dužem vremenu od vremena koje su potrošili na taj posao. Čak i da je teorijska postavka bila dobra, ona nije zaživela u praksi. Očigledno je i da su izabrali pogrešne tehnološke partnere jer sistemi koje skupo plaćaju nisu uspeli da podrže obrazovni sistem koji je ogroman – komentariše Jerotijević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.